Нога
Ноге су доњи екстремитети човјека и других животиња, који носе тежину тијела и дају подршку одржавању положаја и стабилности при кретању. Током кретања, ноге функционирају као "прошириви подупирачи".
Ноге се јављају као једноструко или вишеструко парни органи, цилиндричног облика.[1]
Нога је састављена од једног или више сегмената и обложена мишићима и кожом, што јој омогућава покретљивост. Код бројних животиња, нога се, на завршном дијелу, завршава стопалом. Комбинација покрета на свим могу се зглобовима омогућује моделирање као једног, линеарног елемента који је способан да мијења дужину и ротацију у омнидирекцијском кукном зглобу.[2][3][4][5][6]
Као компонента намјештаја се користи за економију материјала који су потребних за пружање подршке за корисне површине, столова или сједала столица.
Терминологија
[уреди | уреди извор]- Унипеди: једна нога, као мехкушци
- Бипеди: двије ноге, као човјек и птице
- Трипеди: три ноге, које се природно не јављају код здравих животиња
- Квадрипеди: ћетири ноге, као већина сисара (пси и коњи, напримјер)
Многи таксони су обиљежени бројем ногу:
- Тетрапода имају четири ноге.
- Артхропода: 4, 6 (Инсецта), 8, 12 или 14 ногу. Неки чланконошци имају више од десетака ногу; неколико врста има и више од 100. Упркос томе шта би се из њиховог имена могло закључити, стоноге могу имати мање од 20 или више од 300 ногу, а Миллипеда ("хиљада ногу") имају мање од 1000, али до 750 ногу.
Компоненте
[уреди | уреди извор]Нога је структура са бруто анатомијом, што значи да је довољно велика да се види без посебне помоћи. Њене компоненте зависе од сложености плана грађе животиња. У људи и других сисара, нога укључује кости, мишиће, тетиве, лигаменте, крвне судове, живце и кожу, са њеним тв оревинама. У инсеката, ногу такођер садржи већину тих елемената, осим што они имају егзоскелет, који замјењује функцију костију и коже.
Понекад се крај ногу или стопало, сматра дијелом ноге; други пута сматра се засебном структуром. Слично томе, зглоб кука или другог мјеста гдје се нога придаје главнини тијела, може се сматрати одвојено или дијелом ноге.
Тетраподне ноге
[уреди | уреди извор]
У тетрапода, анатомија, ноге се користи на цијели уд. У медицини и прецизној дефиницији, односи се само на сегмент између кољена и глежња.[7][8] Танки доњи сегмент се зове гољеница или поткољеница,[9] а предњи дио се зове цјеваница или претибија.
У двоножних тетрапода, два доња екстремитета се називају "ноге", а два горња екстремитета као "руке" или "крила".
Повезано
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ „Студиес ин тхе Мецханицс оф тхе Тетрапод Скелетон”. Биологистс.орг.
- ↑ Цампбелл Н. А. ет ал. (2008). Биологy. 8тх Ед.. Персон Интернатионал Едитион, Сан Францисцо. ИСБН 978-0-321-53616-7.
- ↑ Софраџија А., Шољан D., Хаџиселимовић Р. (2004). Биологија 1.. Свјетлост, Сарајево. ИСБН 9958-10-686-8.
- ↑ Међедовић С., Маслић Е., Хаџиселимовић Р. (2002). Биологија 2.. Свјетлост, Сарајево. ИСБН 9958-10-222-6.
- ↑ Хаџиселимовић Р., Маслић Е. (1996). Биологија 1. Сарајево: Федереција Босне и Херцеговине – Министарство образовања, науке, културе и спорта.
- ↑ Корене З., Хаџиселимовић Р., Маслић Е. (2001). Биологија 8. Сарајево: Свјетлост. ИСБН 9958-10-396-6.
- ↑ „Лег”. Медицал Субјецт Хеадингс (МеСХ). Натионал Либрарy оф Медицине. Приступљено 2009-04-18.
- ↑ „Лег”. Дорланд'с Медицал Дицтионарy фор Хеалтхцаре Цонсумерс. Мерцксоурце. Приступљено 2009-04-18.
- ↑ Кардонг, Кеннетх V. (2009). Вертебратес: Цомпаративе анатомy, фунцтион, еволутион (5тх изд.). МцГраw-Хилл. стр. 340. ИСБН 978-0-07-304058-5.
