22. 11.

22. новембра/студеног (22. 11.) је 326. дан године по грегоријанском календару (327. у преступној години). До краја године има још 39 дана.

• 1220. — Њемачког краља Фриедрика II. из рода Стауфер папа Хорације II. окрунио је за римско-њемачког цара. Фриедрик је заузврат обећао (пети) крижарски поход на Палестину. Поход је почео 1228. године.
• 1497. — Тражећи морски пут у Индију, Португалац Васко да Гама постао је први морепловац који је опловио Рт Добре Наде, на крајњем југу Африке.
• 1699. — Данска, Русија, Саска и Пољска, након победе над шведском војском, потписале су споразум о подели Краљевине Шведске.
• 1819. — Рођена енглеска књижевница Мери Ен Еванс, позната као Џорџ Елиот, један од утемељивача енглеског психолошко-социјалног романа ("Сајлас Марнер", "Млин на Флоси").
• 1842. — На планини Сент Хелен у америчкој држави Вашингтон избила је ерупција. То је била прва вулканска ерупција у Америци чији је датум избијања забележен.
• 1868. — Одржана је прва позоришна представа у Београду у згради на Варош-капији, комад "Ђурађ Бранковић" Карла Оберњика.
• 1869. — У Паризу рођен Андре Жид, једна од најконтроверзнијих и најутицајнијих личности француске књижевности 20. вијека. Романописац, есејист, критичар, добитник је Нобелове награде за књижевност 1947. ("Ковачи лажног новца", "Подруми Ватикана", "Пасторална симфонија").
• 1913. — Рођен Едвард Бенџамин Бритн, један од најзначајнијих енглеских композитора 20. вијека. Са оперским пјевачем Питером Пирсом основао је 1948. Алдебуршки музички фестивал ("Питер Грајмс", "Отмица Лукреције", "Ратни реквијем", "Пролећна симфонија").
• 1916. — Умро амерички писац Џек Лондон, један од најчитанијих аутора у првој половини 20. вијека ("Зов дивљине", "Бијели очњак", "Мјесечева долина", "Људи с дна").
• 1943. — У Либану проглашена независност, чиме је укинут мандат који је над овом државом имала Француска од 1. јула 1920. Арапске земље, Велика Британија и САД одмах су признали независност Либана, а француске трупе су споразумно напустиле земљу 1946.
• 1954. — Умро је руски правник и дипломата Андреј Вишински, државни тужилац (од 1935) у вријеме великих чистки које је у другој половини тридесетих година 20. вијека спровео совјетски лидер Стаљин. Био је шеф совјетске дипломатије 1949, а потом стални представник СССР-а у УН-у.
• 1963. — у Далласу убијен предсједник САД Јохн Ф. Кеннедy.
• 1963. — У Даласу, у Тексасу, убијен предсједник САД-а Џон Фицџералд Кенеди. За извршење атентата осумњичен је Ли Харви Освалд, којег је два дана касније у полицијској станици убио Џек Руби.
• 1963. — Умро енглески књижевник Олдос Хаксли, један од најистакнутијих европских есејиста 20. вијека, космополита и активиста пацифистичког покрета (Пеаце Пледге Мовемент, 1935). Његови "романи идеја" засновани су на есејистичким моделима расправа и сукоба начела ("Контрапункт живота", "Врли нови свијет", "Слијепи у Гази").
• 1972. — Предсједник САД Ричард Никсон укинуо је, након 22 године, забрану путовања америчких бродова и авиона у Кину.
• 1974. — Генерална скупштина УН-а дала је статус посматрача Палестинској ослободилачкој организацији.
• 1975. — Хуан Карлос је постао краљ Шпаније, два дана након смрти диктатора Франсиска Франка. Последњи шпански монарх био је Алфонсо XIII, који је 1931. побјегао из земље.
• 1977. — Англо-француски путнички авион "Конкорд" почео је редовни саобраћај између Европе и Америке. Редовни летови успостављени су након две године правних расправа због јачине буке коју тај авион производи]].
• 1980. — Умрла Ме Вест, холивудска звијезда и секс симбол тридесетих година 20. вијека.
• 1989. — У Бејруту убијен предсједник Либана Рене Муавад док је пролазио кроз град у свечаној поворци поводом Дана независности. У бомбашком нападу погинуло је још 16 људи.
• 1990. — Прва жена премијер у историји Велике Британије, Маргарет Тачер, због неслагања у њеној Конзервативној странци поднијела је оставку после 11,5 година проведених на мјесту премијера.
• 1992. — Поморско-ваздухопловне снаге НАТО-а и Западноевропске уније започеле су контролу бродова у међународним водама Јадранског мора у циљу онемогућавања снабдијевања СР Југославије нафтом и другим стратешким материјалима.
• 1995. — Након потписивања Дејтонског споразума, којим је окончан босански рат, Савјет безбједности УН-а суспендовао је економске санкције СР Југославији и почео скидање ембарга на оружје државама насталим од бивше Југославије. СР Југославија је била под економском блокадом 1.253 дана (од 31. маја 1992).
• 2000. — Емил Затопек, легендарни чешки тркач и једини атлетичар који је освојио три златне медаље у тркама на дуге стазе на једној олимпијади, умро је у Прагу у 78. години. Прво олимпијско злато освојио је у Лондону 1948, а три олимпијске златне медаље у Хелсинкију 1952. Затопек је 1. децембра проглашен за чешког спортисту стољећа.
• 2002. — У Нигерији је убијено више од 100 људи у нападу циљаном на кандидаткиње избора за Мисс свијета.
• 2002. — Нигерија је одлучила да се такмичење за Мис свијета одржи у некој другој држави, због муслиманско-хришћанског сукоба у којима је погинуло најмање 215 људи.
• 2005. — Предсједница Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Ангела Меркел, прва жена на мјесту канцелара Њемачке, званично је ступила на дужност.
• 2007. — Умро француски кореограф Морис Бежар, један од оснивача медерног плеса. Међу његовим кореографијама су "Болеро", Бетовенова "Девета симфонија", "Ромео и Јулија", "Малро".

.

• 1808. — Тхомас Цоок, британски подузетник.
• 1819. — Георге Елиот, енглески писац.
• 1857. — Георге Гиссинг, енглески књижевник (у. 1903.).
• 1863. — Јандре Кузмић, градишћанскохрватски педагог и писац (у. 1940.).
• 1869. — Андрé Гиде, француски књижевник (у. 1951.).
• 1871. — Франк Схерwоод Цоцхеу, амерички генерал у Првом свјетском рату (у. 1959.).
• 1876. — Владимир Стахуљак, хрватски складатељ, оргуљаш и зборовођа (у. 1960.).
• 1877. — Ендре Адy, мађарски пјесник (у. 1919.).
• 1881. — Енвер Паша, турски генерал и политичар.
• 1890. — Шарл де Гол, француски генерал и политичар.
• 1891. — Едwард Бернаyс, аустријско-амерички пионир струке односа с јавношћу жидовског поријекла (у. 1995.).
• 1893. — Лазар Каганович, совјетски револуционар и политичар (у. 1991.).
• 1901. — Јоаqуíн Родриго, шпански композитор.
• 1904. — Лоуис Нéел, француски физичар.
• 1907. — Дора Маар, француска сликарица, фотограф и пјесникиња (у. 1997.).
• 1913. — Бењамин Бриттен, енглески складатељ (у. 1976.).
• 1913. — Фрањо Пунчец, хрватски тенисач, државни репрезентативац. Свјетски тениски ас и један од најбољих хрватских спорташа 20. стољећа (у. 1985.).
• 1925. — Ирена Колесар, хрватска глумица (у. 2002.).
• 1931. — Антон Тус, хрватски генерал, први начелник Главног стожера ОСРХ.
• 1935. — Виргилије Невјестић, хрватски графичар, сликар и пјесник (у. 2009.).
• 1938. — Тома Здравковић, српски певач народне музике.
• 1940. — Террy Гиллиам, америчко-британски режисер и аниматор, члан комичарске групе Монтy Пyтхон.
• 1942. — Желимир Шкарица, хрватски писац.
• 1943. — Биллие Јеан Кинг, америчка тенисерка.
• 1947. — Невио Сцала, талијански ногометаш и тренер.
• 1948. — Радомир Антић, српски фудбалски тренер.
• 1953. — Матија Љубек, хрватски кануист (у. 2000.).
• 1955. — Милан Бандић, хрватски политичар босанскохерцеговачког поријекла и загребачки градоначелн (у. 2021.).
• 1958. — Јамие Лее Цуртис, америчка глумица.
• 1965. — Мадс Миккелсен, дански филмски глумац.
• 1967. — Борис Бецкер, њемачки тенисач.
• 1970. — Wинстон Богарде, умировљени низоземски ногометаш.
• 1976. — Торстен Фрингс, њемачки ногометаш.
• 1979. — Вук Костић, српски позоришни, телевизијски глумац и филмски глумац.
• 1983. — Калина Ковачевић, српска глумица.
• 1984. — Сцарлетт Јоханссон, америчка глумица.
• 1986. — Осцар Писториус, јужноафрички атлетичар.
• 1986. — Зорана Аруновић, српска репрезентативка у стрељаштву.

.

• 1854. — Драгутин Раковац (Драгутин Раковец), хрватски књижевник, преводитељ, публицист и јавни дјелатник (* 1813.).
• 1876. — Армин Шрабец, хрватски класични филолог, виолочелист и складатељ (р. 1844.).
• 1916. — Јацк Лондон, амерички књижевник (р. 1876.).
• 1963. — Алдоус Леонард Хуxлеy, британски књижевник (р. 1894.).
• 1963. — Јохн Ф. Кеннедy, амерички политичар и предсједник (р. 1917.).
• 1980. — Мае Wест, америчка филмска глумица (р. 1893.).
• 1981. — Ханс Адолф Кребс, њемачки лијечник и нобеловац (р. 1900.).
• 2000. — Емил Затопек, чешки атлетичар, 4-струки олимпијски побједник (р. 1922.).
• 2011. — Сена Јуринац, босанско-хрватско-аустријска оперна пјевачица (р. 1921.)
• 2011. — Даријо Можник, хрватски гимнастичар (р. 1989.)

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар