1323

Година 1323 (MCCCXXIII) била је редовна година која почиње у суботу по јулијанском календару.

• јануар - мај - Гедиминасова писма: литавски велики војвода Гедиминас обавештава папу о бруталности Теутонских витезова, наговештава да би примио кршћанство, тражи стручњаке од њемачких градова, позива фрањевце и доминиканце да пошаљу фратре и свећенике (није јасно да ли је искрен). Први пут се спомиње Вилниус.
• фебруар - Гвелфи и Гибелини: папа Иван XXII. је ставио Милано Галеазза I Висцонтија под интердикт, против њега се окупљају снаге папских присталица.
• 6. 3. - Париски уговор: Луј I Фландријски се одриче претензија на Зееланд, чији се владар Вилијам I, гроф од Хаинаута одриче претензија на Фландрију.

• 11. 4. - Арагонско освајање Сардиније почиње: Угоне II, владар Арборее, приклања се арагонском владару Јаимеу II, коме је папа дао у лено Сардинију још 1297. Угоне започиње борбе против Писанаца.
• април - На царском сабору у Нирнбергу, Лудwиг IV, даје свом сину Лудwигу Маркгрофовију Бранденбург у лено (до 1351).
• 19. 4. - Битка код Горгонзоле, тј. Трецелле: гвелфи поражавају Висцонтија, али имају много више жртава, овај се повлачи у Милано.

• мај, или раније - Сувладари Галиције-Волиније, браћа Лав и Андреј Јурјевич погинули у борби, са Татарима или Литванцима. Наслеђује их муж њихове сестре, Пољак и католик, Јуриј II Болеслав (до 1340).

• 13. 6. - Арагонска флота од 300 бродова стиже до Сардиније, од последњих дана месеца опседају Вилла ди Цхиеса/Иглесиас на југозападу острва (до следећег фебруара).
• јун - Пошто Стефан Дечански намерава да се ожени Бланком, кћерком Филипа Тарентског, папа је упутио писмо Стефану и одредио легате који би прикључили српску цркву римској - без успеха.^[1][2][3]
• 19. 6. - Гвелфска војска напада Милано и опседа га - одустају 25. 7. због заразе.

• 18. 7. - Папа Иван XXII. канонизира Тому Аквинског († 1274).
• љето - Пошто је краљ Карло I. Роберт лишио Ивана Бабонића хрватске банске части и дао је славонском бану Николи Омодејеву да умири хрватске кнезове Нелипиће, овај је и кренуо али му се у јужној Славонији препречио Бабонић. У окршају код Стеничњака или Зриња Омодејев заробио до 400 коња; затим иде заједно са Бабонићем на Хрватску.
  • Бан Омодејев је на пољу код Книна окупио сабор хрватских кнезова и далматинских градова, није познато шта је одлучивано.^[4]
• љето - Угарски краљ Карло премјешта двор из Темишвара у Висегрáд (до 1408).
• 3. 8. - Аугустин Кажотић, ранији загребачки бискуп, умро као бискуп Луцере у Италији (беатифициран 1700).
• 12. 8. - Шведско-новгородски ратови: Нöтеборшки или Ореховски мир одређује границу у данашњој Финској.
• август - Рогер Мортимер бежи из Лондонске куле, нешто касније стиже у Француску (вратиће се са војском 1326).

• 4. 9. - Yуански цар Кине и монголски велики кан Гегеен Кхан је убијен у Нанпоу. Наслеђује га Yесüн Темüр (до 1328)
• 18. 9. - Бан Омодејев одлази из Сплита за Врану, вероватно се пре краја године враћа у Славонију.
  • Сплићани су од ове године "крвно завадјени" с кнезом Јурјем II. Шубићем.^[5]

• 9. 10. - Пошто свети римски цар Лудwиг IV. помаже папине противнике у Италији, овај поништава његов избор за цара - следећег марта га је екскомуницирао, пошто је одбио сићи с трона.
• октобар - Енглески војници обесили француског изасланика који је покушао подићи/заузети утврђење у спорном делу Гаскоње - раније током године, француски краљ Цхарлес IV је захтевао од енглеског Едwарда II да дође у Париз и поклони се за Гаскоњу. Догодине долази до кратког Саинт-Сардоског рата.
• 16. 10. - Умро Амадео V. Велики, кнез Савоје, наслеђује га син Едоардо (до 1329).
• 25. 10. - На двору Владислава II Немањића се помиње жупан Војихна - могуће да се ради о каснијем кесару, господару Драме.

• јесен - Рудник је прешао из поседа Владислава Немањића у посед Стефана Дечанског. Владислављеве присталице и један дубровачки трговац се склањају у Острвицу (први помен).^[6], због чега долази до спора између Стефана и Дубровачке републике.^[7]
• 1. 11. - "Седам трубадура" у Тулузу оснивају песничку академију Цонсистори дел Гаy Сабер, ваљда прво књижевно друштво на западу - од 1694. Ацадéмие дес Јеуx флорауx.
• 11. 11.? - Након две године упражњеног трона, Исаија I је нови васељенски патрхијарх (до 1332).
• 12. 11. - У вези са фрањевачким учењем о сиромаштву, папа издаје булу Qуум интер ноннуллос, којом сматра погрешним и херетичним мишљење да Исус и његови ученици нису ништа поседовали.
• новембар - Фламанска буна 1323–1328: у Фландрији почињу сеоски нереди због лоше жетве и великих давања.
• 25. 11. - Умро је Ринчан/Садр-уд-Дин, кашмирски владар од 1320. који је прешао у ислам.

• Бранковићи: Војвода Младен, деда Вука Бранковића, помиње се као господар Требиња и Драчевице.^[6]
• По Станојевићевој тврдњи, у Србији је била прва циркуска трупа, група Цигана која је раније била у Византији.^[8]
• Умире бугарски цар Ђорђе II Тертер, племство бира видинског деспота Михајла III Шишмана (до 1330); у Видину га наслеђује брат Белаур.
  • У Бугарској је конфузна ситуација, цар Андроник III Палеолог заузима већи део Тракије, из другог покушаја и Пловдив; Војсил заузима Крнску деспотовину.
• Босанци Стјепана II Котроманића почињу упадати у Захумље. Стјепан се ове године већ назива господарем Усоре и Соли,^[9] следеће године свакако (некада је припадала Драгутину Немањићу а сада би требало Владиславу).
• Договорен је брак Стјепана II и Елизабете Пјаст.
• 1322-23 - Стјепанова повеља у Моштри Вукославу Хрватинићу о даровању две жупе, Бањице и Врбању, и два града, Кључ и Котор. Као сведоци се наводе челници Босанске цркве, дјед, гост и старци.
• Франкопани добили Дрежник са Слуњем.
• Краљ Карло Роберт увео земљарину од 18 динара за свако земљиште у Угарској.^[10]
• Никола Орсини, владар Епира и Кефалоније, убијен је од стране брата Јована II - влада до 1335, Кефалонију је изгубио следеће године.
• Завршена градња напуљске катедрале Сан Геннаро.
• Свјетионик у Александрији је погођен још једним потресом.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1323.

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1323.

Литература

• Свезак други: дио први. Треће доба: Владање краљева из разних породица (1301-1526). Прва књига: Анжувинци и Сигисмунд до губитка Далмације (1301-1409), Вјекослав Клаић (арцхиве.орг)
• Историја српског народа, Прва књига, Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), СКЗ Београд 1981 (I)

1323 на Wикимедијиној остави