1218
Изглед
< |
12. вијек |
13. вијек
| 14. вијек
| >
< |
1180-е |
1190-е |
1200-е |
1210-е
| 1220-е
| 1230-е
| 1240-е
| >
<< |
< |
1214. |
1215. |
1216. |
1217. |
1218.
| 1219.
| 1220.
| 1221.
| 1222.
| >
| >>
Грегоријански | 1218. (MCCXVIII) |
Аб урбе цондита | 1971. |
Исламски | 614–615. |
Ирански | 596–597. |
Хебрејски | 4978–4979. |
Бизантски | 6726–6727. |
Коптски | 934–935. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1273–1274. |
• Схака Самват | 1140–1141. |
• Кали Yуга | 4319–4320. |
Кинески | |
• Континуално | 3854–3855. |
• 60 година | Yанг Земља Тигар (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11218. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1218 (MCCXVIII) била је редовна година која почиње у понедјељак у јулијанском календару (1. јануар).
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- јануар - Пети крижарски рат: угарско-хрватски краљ Андрија II. одлучује да се због болести (тровања?) врати из Палестине, мада му је латински патријарх Раоул де Мéренцоурт претио екскомуникацијом.
- 10. 1. - Вјенчање грофа Триполија Бохемонда и Мéлисенде де Лусигнан, полусестре Хуга I од Кипра.
- 10. 1. - Умро Хуго I од Кипра, наслеђује га осмомесечни Хенрик I (до 1253), намесница је Алиса Шампањска (до 1223).
- фебруар и касније - Повратак краља Андрије:
- У Киличкој Арменији заручени његов најмлађи син Андрија (8) и Изабела (2), кћи краља Лава I (раскинуто).
- Андрија је у Никеји нападнут од својих браће по стрицу. Договорио је брак сина Беле и Марије Ласкарис, кћерке никејског цара Теодора I (краљевски пар 1235-70).
- У Бугарској је задржан док није обећао новом владару Ивану Асену да ће му дати кћерку за жену.
- 2. 2. - Умро владимирски велики кнез Константин Всеволодович (Ростовски), у Владимир се враћа Јуриј II (до 1238) а Всеволод Константинович оснива Јарославску кнежевину.
- 10. 2. - Бертолд VII. Андецхс-Мерански именован за аквилејског патријарха (до 1251), у калочкој надбискупији га догодине замењује Угрин Чак.
- 18. 2. - Смрћу војводе Бертхолда V. угашена је кућа Зäхринген - њихови поседи су подељени, велики део припада Кyбурзима, Берн, Зурицх, Солотхурн постају царски градови.
- март - Епирски деспот Теодор Комнин Дука ослобађа, услед претње крсташким походом, кардинала Цолонну, који је заробљен прошле године са несуђеним латинским царем Пиерре II де Цоуртенаy - папа сада забрањује Млечанима да крену на Епир. Теодор ове године узима Латинима Ламију, Неопатрас и Платамон, одбио је њихов напад на Амфису (Салону)[1].
- март - Wорцестерски уговор: Енглески краљ Хенрy III признаје Ллywелyна Великог за доминантног у Велсу.
- 26. 4. - Крижари из Фризије и Рајнске области стижу у Свету земљу - донета одлука да се нападне Египат.
- пролеће - Врхунац и разрешење Рата за наслеђе Шампање, у који су се умешали и сизерени локалних магната - Бланка Наварска, грофица Шампање је осигурала наследство свом сину Теобалду (пунолетан 1222, такође и краљ Наваре 1234-53).
- пролеће-лето? - Иван Асен II осваја Велико Трново после седмомесечне опсаде а Борил је ослепљен. Иван је бугарски цар до 1241.
- 11. 5. - Склопљен мир између Ђенове и Венеције: Ђеновљани признају млетачки посед Крита, добијају натраг трговачка права која су имали пре 1204.
- 30. 5. - Пети крижарски рат: почиње опсада Дамиетте у Египту (до новембра 1219). Крижари су у ово вријеме у договору са румским султаном Кејкавусом I који напада ајубидску Сирију.
- 25. 6. - Катарски крсташки рат – Опсада Тоулоуса: погинуо је Симон де Монтфорт, вођа осмомесечне крсташке опсаде, која је убрзо прекинута.
Јул/Српањ – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 6. 7. - Умро бургундски војвода Одо III, наслеђује га дечак Хуго IV (до 1272).
- јул - Матхиеу II де Монтморенцy постаје конетабл Француске (до 1230).
- 10. 8. - Званично, Петар Ноласко је данас основао у Барцелони Ред Блажене Дјевице Марије од милосрђа (Мерцедари) за искупљење кршћанских заробљеника од муслимана.
- 24. 8. - Крижари освојили Кулу ланаца на Нилу испред Дамијете.
- 26. 8. - Уз посредовање папе склопљен мир између Кастиље и Леона (Фернанда III и Алфонса IX), како би се могли посветити ратовању против неверника.
- 31. 8. - Умро стари ајубидски султан Египта Ал-Адил I, наслеђује га син Ал-Камил (до 1238).
- 9. 10. - Египатски султан Ал-Камил не успева деблокирати Дамијету.
- крајем године - Краљ Андрија се коначно вратио из крусаде, жали се папи да му је држава у јадном и разореном стању и без прихода[2]. Руски кнез Мстислав Мстиславич је 1218/19 упао у Галицију и заробио Андријиног сина Коломана.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Ростоцк је од мекленбуршког кнеза добио градска права по Лüбечком праву.
- Каталонија добила кортес.
- Универзитет у Саламанци добио краљевску повељу од леонског краља Алфонса IX.
- Умро Јаромар I, кнез Рüгена (Рујана), наслеђује га Барнута (до 1221).
- Џингис-канови Монголи:
- Заповедник Џебе поразио Кучлука и срушио Каракитајски канат на западу.
- Пошто се Монголско Царство сада граничи са Хорезмијом, Џингис-кан је послао трговачку експедицију - али их је гувернер Иналчук (Каир-хан), ујак шаха Мухаммада II, затворио и убио у Отрару, као и изасланика послатог ради тога. Догодине стиже монголска инвазија.
- Син Џучи је водио други поход против Киргиза (претходни је био 1210).
Рођења
[уреди | уреди извор]- 12. 2. - Кујō Yоритсуне, јапански шогун († 1256)
- 1. 5. - Рудолф I Хабсбуршки, краљ Немачке/Римљана († 1291)
- 30. 10. - Цхūкyō, јапански цар († 1234)
- Абел, краљ Данске, војвода Шлезвига († 1252)
- ц. Хулагу-кан, Џингис-канов унук, освајач Персије († 1265)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 10. 1. - Хуго I, краљ Кипра (* 1195)
- 2. 2. - Константин Всеволодович (Ростовски), руски кнез (* 1186)
- 18. 2. - Бертхолд V., посљедњи војвода од Зäхрингена (* 1160)
- 19. 5. - Отон IV, бивши свети римски цар (* 1175)
- 25. 6. - Симон де Монтфорт старији, крсташ у Француској (* 1160)
- 6. 7. - Одо III, војвода Бургундије (* 1166)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Петер Лоцк (14 Јануарy 2014). Тхе Франкс ин тхе Аегеан: 1204-1500. Роутледге. стр. 81–. ИСБН 978-1-317-89972-3.
- ↑ Клаић, 202
- Литература