1652
Изглед
- Ово је чланак о години 1652.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 16. вијек – 17. вијек – 18. вијек |
Деценија: | 1620-е 1630-е 1640-е – 1650-е – 1660-е 1670-е 1680-е |
Године: | 1649 1650 1651 – 1652 – 1653 1654 1655 |
Грегоријански | 1652. (MDCLII) |
Аб урбе цондита | 2405. |
Исламски | 1062–1063. |
Ирански | 1030–1031. |
Хебрејски | 5412–5413. |
Бизантски | 7160–7161. |
Коптски | 1368–1369. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1707–1708. |
• Схака Самват | 1574–1575. |
• Кали Yуга | 4753–4754. |
Кинески | |
• Континуално | 4288–4289. |
• 60 година | Yанг Вода Змај (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11652. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1652 (MDCLII) била је пријеступна година која почиње у понедјељак по грегоријанском календару одн. пријеступна година која почиње у четвртак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1. 1. - Под именом Ацадемиа Натурае Цуриосорум основана немачка академија Леополдина.
- 17. 1. - Барбадоска повеља утврђује услове предаје тамошњих енглеских ројалиста парламентарцима.
- фебруар - Ускоци и папски војници поново заузели Задварје; затим разбијени Турци који су кренули на Равне котаре[1].
- 23. 2. - Сењ проглашен слободним краљевским градом[2].
- март - Сматра се да је у пољском Сејму први пут употребљен Либерум вето (сваки појединачни племић може оборити законе).
- 6. 4. - Холандски администратор Јан ван Риебеецк основао Цапе Тоwн.
- мај - Цромwеллово освајање Ирске: опсада Галwаyа окончана енглеским заузећем града, последњег у Ирској.
- 18. 5. - Колонија Рходе Исланд је прва у Северној Америци која је забранила ропство.
- 29. 5. - Битка код Гоодwин Сандса близу Довера је први окршај Првог англо-холандског рата, након вишемесечне напетости услед трговачких спорова.
- 2. 6. - Устанак Хмељницког: битка код Батога је козачко-татарска победа над Пољацима, након које је убијено неколико хиљада пољских заробљеника.
- јун - Оснивач квекера Георге Фоx имао визију на Пендле Хиллу.
- 1. 8. - Изабран Патријарх московски Никон (до 1666).
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- У Карловцу умро Вук Крсто Франкопан, генерал хрватске крајине, насљедиће га Хербард Ауерсперг из Крањске[2].
- Илија Смиљанић победио код Островице.
- Шибенски харамбаша Цвијан Шарић заробио алајбега Јусуфа Филиповића[3] (или 1653?[1]).
- Извештај бискупа Петра Богданија - Србија тешко проходна због много сиромашних који пљачкају на путевима[4].
- Кандијски рат у Егеју: Млечани опет блокирали Дарданеле а Турци покушали освојити Тенос[5].
- До ове године постоји "српска трпеза" између капеле Светог гроба и цркве Васкрсења[6].
- Јурај Раткај тискао у Бечу Мемориа регум ет банорум регнорум Далматиае, Цроатиае ет Сцлавониае ...
- Завршена Бернинијева скулптура Занос свете Терезе.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 7. 1. - Павао Риттер Витезовић, хрватски латиниста, књижевник, повјесничар, језикословац и накладник († 1713)
- 7. 4. - Лорензо Цорсини, папа Клемент XII. († 1740)
- 21. 4. - Мицхел Ролле, математичар († 1719)
- 25. 4. - Борис Шереметјев, руски племић († 1719)
- 8. 6. - Wиллиам Дампиер, поморац и истраживач († 1715)
- 31. 8. - Фердинандо Царло ди Гонзага-Неверс, војвода Мантове († 1708)
- ? - Јудита Петронила Зринска, поглаварица самостана на Градецу († 1699)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 30. 1. - Георгес де Ла Тоур, сликар (* 1593)
- 25. 4. (15. 4. по ј.к.) - Јосиф (московски патријарх)
- 21. 4. - Пиетро Делла Валле, путник (* 1586)
- 21. 6. - Иниго Јонес, архитекта (* 1573)
- 18. 8. - Флоримонд де Беауне, математичар (* 1601)
- 22. 8. - Јацоб Де ла Гардие, шведски војник и државник (* 1583)
- 26. 8. - Ладислав Естерхази, мађарски племић (* 1626)
- 12. 9. - Јоханн вон Wертх, немачки генерал (* 1591)
- 6. 12. - Фрањо Главинић, свећеник и књижевник (* 1585)
- ? - Вук Крсто Франкопан, хрватски племић (* ца. 1588)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 Историја с. н., 370
- ↑ 2,0 2,1 Хорват, Бан Никола Зрински младји
- ↑ Владимир Ћоровић, Даље борбе с Турцима, растко.рс
- ↑ Хисторија н. Ј., 516
- ↑ Сеттон, 167
- ↑ Митрополит Амфилохије Исихазам као освајање унутарњих простора, растко.рс
- Литература
- Рудолф Хорват, Бан Никола Зрински младји (хр Wикисоурце)
- Кеннетх Меyер Сеттон. Венице, Аустриа, анд тхе Туркс ин тхе Севентеентх Центурy. Америцан Пхилосопхицал Социетy; 1991. ИСБН 978-0-87169-192-7.
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
- Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5