Milenko A. Perović
Milenko A. Perović (Vrbas, 14. novembar 1950 — Novi Sad, 25. decembar 2023) bio je srpski i crnogorski filozof i profesor univerziteta. Perović je osnivač i prvi šef Katedre za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.[1] Većinu svojih knjiga i radova posvetio je problematici istorije filozofije, etike i praktičke filozofije. Hegelova filozofija je njegova stalna filozofska preokupacija.
| Milenko A. Perović | |
|---|---|
| Datum rođenja | 14. новембар 1950. |
| Mesto rođenja | Vrbas FNR Jugoslavija |
| Datum smrti | 25. децембар 2023. (73 год.) |
| Mesto smrti | Novi Sad Srbija |
| Državljanstvo | srpsko |
| Obrazovanje | Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu |
Biografija
уредиRodio se u Vrbasu 14. novembra 1950. godine, u kome je pohađao osnovnu školu i gimnaziju. Studije filozofije završava u Beogradu 1974. godine. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Vrijednosni sistem i moralna svijest malograđanstva”, pod mentorstvom Milana Kangrge, odbranio je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1984. godine.
Od 1987. godine, kada je izabran za docenta filozofije, do odlaska u penziju 2016. godine radio je kao profesor filozofskih predmeta (etika, filozofija njemačkog idealizma, praktička filozofija, antička filozofija, filozofija prava, filozofija ekonomije) na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.[1]
Osnovao je Studijsku grupu za filozofiju i Katedru, a potom i Odsek za filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 1988. godine.[2]
Utemeljio je magistarske i doktorske studije filozofije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Suosnivač je filozofskog časopisa „Arhe”[3] koji izlazi na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu od 2004. godine.
Suosnivač je Bioetičkog društva Srbije koje djeluje od 2008. godine.[4]
Bio je predsjednik Komisije za standardizaciju crnogorskog jezika koja je 2010. godine objavila Pravopis crnogorskoga jezika i Gramatiku crnogorskoga jezika.[5]
Perović je, 2012. godine, u ponovljenom postupku pravosnažnom presudom osuđen za mobing prema tadašnjem asistentu.[6]
Davao je podršku Milu Đukanoviću a neki mediji su ga optuživali za anti-srpske stavove.[7][8][9][10]
Preminuo je 25. decembra 2023. godine u Novom Sadu.[11]
Odabrana djela
уредиObjavio je oko sto pedeset filozofskih članaka, preko pet stotina kolumnističkih članaka, kao i 20 knjiga na srpskohrvatskom, odnosno, crnogorskom jeziku, od koji se mogu izdvojiti:
- Svijet malograđanina (Zagreb, 1989),
- Hegel i problem savjesti (Novi Sad, 1989),
- Granica moraliteta (Novi Nad, 1992),
- Problem početka u filozofiji. Uvođenje u Hegelovu filozofiju (Novi Sad, 1992)
- Istorija filozofije (Novi Sad, 1994, 1997, 2003)
- Etika (Novi Sad, 2001)
- Praktička filozofija (Novi Sad, 2004),
- Vrijeme cinizma (Podgorica, 2007),
- Filozofske rasprave (Zagreb 2011),
- Pet studija o Hegelu (Novi Sad, 2012),
- Karakteri. Etička parerga (Podgorica, 2012),
- Filozofija morala (Novi Sad, 2013),
- Filozofski brevijar (Novi Sad, 2014).
- Montenegrinski eseji (Podgorica 2014),
- Studije iz filozofije jezika (Cetinje, 2017).[12]
Tekstovi
уреди- Der moderne Begriff der Zeit und der Begriff der Geschichte (Über das Fundament der Heidegger'schen Auseinandersetzung mit Hegel, 2007),
- Hegel und die Frage der philosophischen Begründung der Bioethik (2007);[13]
- Das Methodenproblem in der Ethik und Bioethik (2009);[14]
- Die philosophisch-axiologischen Grundlagen der Bioethik (2010);[15]
- Ethik gegen Bioethik (2010);[16]
- Der Begriff des Lebens bei Kant und Hegel (2014).[17]
Reference
уреди- ^ а б Milenko A. Perović Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2017) - Filozofski fakultet u Novom Sadu
- ^ Filozofski fakultet NS
- ^ „Časopis »Arhe«”. Архивирано из оригинала 02. 01. 2018. г. Приступљено 18. 12. 2017.
- ^ Bioetička (re)konstrukcija, Republika
- ^ „Intervju Pobjede: Prof. dr Milenko A. Perović, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2017. г. Приступљено 18. 12. 2017.
- ^ „Profesor etike koji je osuđen za mobing: Presuda je politička, razlog je crnogorski jezik”. Blic. Приступљено 3. 2. 2020.
- ^ Karvak, Edmond (2023-02-19). „MILENKO PEROVIĆ: Svetosavlje je put u antihrišćanski klerofašizam”. Autonomija (на језику: српски). Приступљено 2023-04-01.
- ^ „Perović: Nema dogovora sa SPC dok ne prizna Crnu Goru i crnogorsku naciju”. CDM. Приступљено 2023-04-01.
- ^ nacionalist.rs. „KADA SRBIJA PLAČE, BALKAN SE RADUJE! Kontroverzni profesor Milenko Perović na platnom spisku naše zemlje, a pljuje po svemu što je srpsko!”. INFORMER (на језику: српски). Приступљено 2023-04-01.
- ^ „Perović: SPC je najubojitije oružje velikosrpske ideologije u Crnoj Gori”. CDM. Приступљено 2023-04-01.
- ^ „Preminuo profesor Milenko Perović”. Aktuelno. Приступљено 2023-12-25.
- ^ „U Podgorici predstavljena nova knjiga Milenka A. PerovićaFilozofija jezika”. Portal Analitika. Приступљено 3. 2. 2020.
- ^ „Academia Verlag: Integrative Bioethik”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2017. г. Приступљено 18. 12. 2017.
- ^ „Das Methodenproblem in der Ethik und Bioethik” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2017. г. Приступљено 18. 12. 2017.
- ^ Das Deutsche Referenzzentrum für Ethik in den Biowissenschaften[мртва веза] (DRZE)
- ^ "Bioethics as Metapolitics" in: W. Schweidler (Hrsg.) Bioethik-Medizin-Politik, Bioethics-Medicine-Politics, Proceedings of the 6th Southeast European Bioethics Forum, Belgrade 2010, Academia Verlag, Sankt Augustin, 2012.
- ^ Milenko A. Perović: Der moderne Begriff der Zeit und der Begriff der Geschichte[мртва веза]