Breda Kalef

Breda Kalef
Breda Kalef
	Breda Kalef
Лични подаци
Пуно име	Rahela "Breda" Kalef
Датум рођења	7. decembar 1930.
Место рођења	Beograd, Kraljevina Jugoslavija
Датум смрти	13. februar 2023. (92 god.)
Место смрти	Beograd, Srbija

Rahela Kalef Simonović Breda (Beograd, 7. decembar 1930 — Beograd, 13. februar 2023) bila je mecosopran, proslavljena jugoslovenska operska pevačica i primadona opere u Beogradu. Vrh karijere je dostigla između 1960-ih i 1990-ih godina, u periodu još znanom kao „zlatno doba beogradske opere".^[1]^[2]^[3]^[4]^[5]

Biografija

Rođena kao Rahela Kalef u jevrejskoj trgovačkoj porodici u Beogradu od oca Jakova Kalefa. Ona i njena sestra Matilda jedine su od Kalefa preživele Holokaust.^[6]

Gostovanja

Gostovala je samostalno ili sa ansamblom beogradske opere u više od 30 operskih kuća širom sveta:

Grčka: Atina, Solun
Španija: Barselona, Madrid
Austrija: Beč
Čehoslovačka: Bratislava
Mađarska: Budimpešta, Segedin
Egipat: Kairo
Irska: Dablin
Nemačka: Lajpcig, Visbaden
Danska: Kopenhagen
Italija:
Milano, Napulj, Palermo, Rim, Venecija
Sovjetski Savez/Rusija:
Moskva, Odesa, Jerevan, Kazanj,
Samarkand, Talin
SAD: Njuark, Sijetl, Trenton
Norveška: Oslo
Izrael: Tel Aviv, Haifa

Uloge

Pevala je u više od 50 vodećih mecosopranskih uloga među kojima se po uspehu izdvajaju

Karmen (Žorž Bize)
Don Kihot (Žil Masne)
Dalila, Samson i Dalila (Kamij Sen-Sans)
Azučena, Trubadur (Đuzepe Verdi)
Končakovna, Knez Igor (Aleksandar Borodin)
Marina, Boris Godunov (Modest Musorgski)
Olga, Evgenije Onjegin (Petar Iljič Čajkovski)
Lukrecija, Lukrecija (Bendžamin Britn)
Čeka, Đokonda (Ponchieli)
Šarlota, Verther (Žil Masne)

Ostale uloge

Dafne, (Corsi & Jacopo Peri (1561-1633 - prva opera ikada izvođena-1598 na Karnevalu u Firenci); premijera- Dubrovačke letnje igre
Polina, Grofica, Pikova Dama (Čajkovski)
Madalena, Rigoleto (Verdi),
Preciosila, Moć Sudbine ( Verdi)
Ulrika, Bal pod Maskama (Verdi)
Suzuki, Madam Baterflaj (Pučini)
Lola, Cavaleria Rustikana (Maskanji)
Rosina, Seviljski Berberin (Rosini)
Mis Kvikli, Falstaf (Verdi)
Madaleon, Andrea Chénier (Đordano)
Adalđiza, Norma (Belini)
Amneris, Aida (Verdi)
Maria, Ivan Grozni (George Bizet)
Hivrija, Soročinski Sajam (Musorgski)
La Marchesa di Berckenfield, Kći puka (Doniceti)

Operska imena

Breda i Plasido u Beogradu
Breda i Koreli
Breda i Di Stefano
Breda, Plasido i Marta

Slavna svetska operska imena sa kojima je pevala u zemlji I inostranstvu su

Plasido Domingo
Franko Koreli^[7]
Đuzepe di Stefano^[8]
Umberto Borso
Michele Molese
Michiko Sunahara
Atsuko Azuma
Boris Chrristoff
Nikolaj Ghiaurov
Nikolaj Gedda
Luigii Otolini
Miroslav Čangalović
Vladimir Ružđak
Antonietta Stella
Seta del Grande

Budući da je sa Placidom Domingom nastupala više od 40 puta, jedina je jugoslovenska operska umetnica koja se slikom I pričom pominje u njegovoj autobiografskoj knjizi^[9]

Istaknuti dirigenti

Istaknuti dirigenti sa kojima je radila

Domaća scena

Pored gostovanja u inostranstvu, Breda Kalef je pevala je u svim većim gradovima Jugoslavije (Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skoplje, Novi Sad, Split, Pula, Opatija, Vukovar, Slavonski Brod, Osijek, Dubrovnik). Osim stranih opera, pevala je i promovisala dela domaćih autora (Otadžbina-uloga majke Jugovića i Ero s onog svijeta). Učestvovala je na svim značajnijim muzičkim festivalima među kojima se izdvaja uloga Boga Sunca u operi Dafne, (engl. Daphne) na Dubrovačkim letnjim igrama, pod dirigentskom palicom Lovra Matačića.

Koncerti

U toku svoje operske karijere, Breda Kalef učestvovala je u brojnim koncertnim nastupima, samostalno, ili sa jugoslovenskih horovima u zemlji i inostranstvu (Branko Krsmanović, Braća Baruh, Radio-hor). Sa horom Braća Baruh imala je turneju u 29 gradova Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i nastup u Karnegi Holu u Njujorku. Izdvajaju se i izvođenja Verdijevog i Mocartovog Rekvijema, Sinfonije Oriente I Betovenove Devete Simfonije. Za BBC je snimljeno njeno koncertno izvođenje Borisa Godunova, u dvorani Vatroslav Lisinski u Zagrebu, 1975^[12].

Obrazovanje

Muzičku akademiju u Beogradu završila je u klasi Zlate Đunđenac a post diplomske studije u Veneciji u klasi proslavljene profesorke Marije Karbone (Marie Carbone).

Nagrade

Za svoj umetnički rad dobila je brojne nagrade među kojima Plakete Narodnog Pozorišta i Republičke nagrade za najbolja godišnja izvođenja za Majku Jugovića u "Otadžbini", Čeku u "Đokondi", Lukreciju u istoimenoj operi Alberta Heringa i Domu u operi "Ero s onog svijeta".

Produkcija

Za muzičku kuću Filips snimila je operu Don Kihot^[13] i to je do skora bio jedini snimak ovog dela, na svetu.

Ostali snimci: Pikova dama^[14]. Za istu kuću snimila je ploču sa operskim arijama, a za RTB, ploču iz serijala U svetu Opere^[15].

Reference

^ „Iz istorije Beograda - Page 3”.
^ „PREMINULA BREDA KALEF: Odlazak proslavljene primadone opere koja je pevala sa svetskim zvezdama”. kurir.rs. Приступљено 13. 2. 2023.
^ „Preminula operska pevačica Breda Kalef, nekadašnja prvakinja Opere Narodnog pozorišta”. RTS. 13. 2. 2023. Приступљено 15. 2. 2023.
^ „Preminula nekadašnja prvakinja beogradske opere Breda Kalef”. Politika. 13. 2. 2023. Приступљено 15. 2. 2023.
^ „Preminula Breda Kalef, prvakinja Opere”. B92. 13. 2. 2023. Приступљено 15. 2. 2023.
^ Сретеновић, Мирјана (28. 7. 2019). „Спилбергово писмо за Матилду Черге”. Политика. Приступљено 30. 7. 2019.
^ „Tenor Franco Corelli”. Архивирано из оригинала 25. 05. 2010. г.
^ „frankhamilton.org” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 06. 2011. г.
^ „Placido Domingo – prvih 40 godina"”.
^ „Zubin Mehta - Google Books”.
^ „Barikada - World Of Music”. Архивирано из оригинала 30. 03. 2013. г.
^ BBC
^ Don Quichotte
^ Pikova Dama
^ „U svetu Opere”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2015. г. Приступљено 01. 12. 2010.

Spoljašnje veze

[urlIz_istorije_Beograda_-_Page_3-1] „Iz istorije Beograda - Page 3”.

[2] „PREMINULA BREDA KALEF: Odlazak proslavljene primadone opere koja je pevala sa svetskim zvezdama”. kurir.rs. Приступљено 13. 2. 2023.

[3] „Preminula operska pevačica Breda Kalef, nekadašnja prvakinja Opere Narodnog pozorišta”. RTS. 13. 2. 2023. Приступљено 15. 2. 2023.

[4] „Preminula nekadašnja prvakinja beogradske opere Breda Kalef”. Politika. 13. 2. 2023. Приступљено 15. 2. 2023.

[5] „Preminula Breda Kalef, prvakinja Opere”. B92. 13. 2. 2023. Приступљено 15. 2. 2023.

[6] Сретеновић, Мирјана (28. 7. 2019). „Спилбергово писмо за Матилду Черге”. Политика. Приступљено 30. 7. 2019.

[urlTenor_Franco_Corelli-7] „Tenor Franco Corelli”. Архивирано из оригинала 25. 05. 2010. г.

[urlfrankhamilton.org-8] „frankhamilton.org” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 06. 2011. г.

[9] „Placido Domingo – prvih 40 godina"”.

[urlBillboard_-_Google_Books-10] „Zubin Mehta - Google Books”.

[urlBarikada_-_World_Of_Music-11] „Barikada - World Of Music”. Архивирано из оригинала 30. 03. 2013. г.

[12] BBC

[13] Don Quichotte

[14] Pikova Dama

[15] „U svetu Opere”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2015. г. Приступљено 01. 12. 2010.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]