1945

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век; 20. век ; 21. век;
Деценије:	1920-е; 1930-е; 1940-е; 1950-е; 1960-е;
Године:	1942; 1943; 1944; 1945; 1946; 1947; 1948;
	1945 на Викимедијиној остави.
	[[Датотека:\|312px]]
	[[Датотека:\|312px]]

1945. је била проста година.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

Јануар

1. јануар — Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ) званично преименована у Југословенску армију (ЈА), а Врховни штаб у Генералштаб.
17. јануар — Совјетске трупе и пољске снаге су у Другом светском рату ослободиле Варшаву.
19. јануар — Црвена армија је ослободила Лођски гето.
20. јануар — Немачка је започела евакуацију најмање 1,8 милиона становника Источне Пруске.
23. јануар — Немачки велики адмирал Карл Дениц је наредио почетак операције Ханибал, која је постала један од највећих евакуација морем у историји, са више од милион људи пребачених током 15 недеља.
27. јануар — Савезничке трупе ослободиле логор Аушвиц.

Фебруар

4. фебруар — Черчил, Рузвелт и Стаљин су се састали на Кримској конференцији у Јалти да би се договорили о акцијама за завршетак Другог светског рата и плановима у послератном периоду.
19. фебруар — Америчке снаге искрцале се у Другом светском рату на пацифичко острво Иво Џима.

Март

4. март — Основано је спортско друштво Црвена звезда.
5. март — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у Келн.
7. март — Потиснувши јапанске снаге у Другом светском рату, британска 14. армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми.
- Трупе САД су током битке за Ремаген у Другом светском рату заузеле стратешки важан Лудендорфов мост преко Рајне, што им је омогућило да успоставе и прошире мостобран на тлу Немачке.
  - После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова.
9. март — Официри Јапанске царске војске су збацили власти Француске Индокине.
- Оружане снаге САД су касно увече отпочеле неселективно бомбардовање Токија запаљивим бомбама у коме је током ноћи побијено око 100.000 цивила.
11. март — Јапанци су успоставили марионетско Вијетнамско царство на челу са царем Бао Дајем.
- У Јалти на Криму завршена је конференција лидера трију великих сила антихитлеровске коалиције који су ускладили војне планове за окончање Другог светског рата и договорили се о оснивању Уједињених нација.
14. март — Британско ратно ваздухопловство на железнички вијадукт у немачком граду Билефелд је први пут избацило најтежу бомбу у Другом светском рату, "Велики Слем", тешку 9 тона.
23. март — Почела је битка на Рајни у Другом светском рату.
26. март — После тешких борби, америчке трупе у Другом светском рату освојиле пацифичко острво Иво Џима.

Април

6. април — Јединице Југословенске армије су ослободиле Сарајево.
7. април — Амерички авиони у Другом светском рату потопили највећи јапански ратни брод „Јамато“.
11. април — Америчке трупе освојиле, у Другом светском рату, немачке градове Есен и Вајмар и ослободиле концентрациони логор Бухенвалд.
12. април — Југословенска армија је пробила Сремски фронт и отпочела борбе за завршно ослобођење Југославије.
- Хари Труман је положио заклетву као 33. председник САД након смрти Френклина Рузвелта.
15. април — Совјетска подморница је потопила немачки избеглички брод Гоја са 7000-8000 путника, што је преживело 183 особе.
22. април — Из концентрационог логора Јасеновац пробило се 80 логораша, а њих 520 је том приликом убијено.
23. април — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила нацистичке логоре "Захсенхаузен" и "Равензбрик".
25. април — Совјетске и америчке трупе среле се, први пут у Другом светском рату, код места Торгау у Немачкој.
29. април — Америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор Дахау.
- Адолф Хитлер се женио својом дугогодишњом партнерком Евом Браун и одредио адмирала Карла Деница за свог наследника.
  - Снаге Нацистичке Немачке у Другом светском рату капитулирале су у северној Италији, Аустрији, Штајерској и Корушкој.
30. април — Југословенска армија ослободила је у Другом светском рату усташки логор Јасеновац.
- Адолф Хитлер и његова супруга Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину док су совјетске трупе касно увече заузеле зграду Рајхстага.

Мај

1. мај — Јозеф Гебелс и његова супруга Магда су отровали цијанидом своје шесторо деце, а затим извршили самоубиство.
2. мај — Генерал Хелмут Вајдлинг, командант немачких трупа у Берлину је предао град совјетским војницима предвођеним маршалом Георгијем Жуковим, чиме је окончана битка за Берлин.
7. мај — Немачки генерал Алфред Јодл је у Ремсу име Вермахта потписао документ о немачкој безусловној капитулацији у Другом светском рату.
8. мај — Фелдмаршал Вилхелм Кајтел у Берлину потписао завршни документ о капитулацији Немачке и окончању Другог светског рата у Европи.
10. мај — Совјетске трупе у Другом светском рату заузеле Праг.
15. мај — Предајом немачких и колаборационистичких трупа окончан је Други светски рат у Југославији.

Јун

21. јун — Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као последња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима.

Јул

1. јул — Први дан планираног британско-америчко-пољско-немачког напада на Совјетски Савез по британском војном плану Операција Незамисливо.
16. јул — У пустињи код града Аламогордо у држави Нови Мексико војска САД је извршила Тринити тест, прву пробу атомске бомбе.
17. јул — У Потсдаму је почела Потсдамска конференција о послератној будућности Европе.
26. јул — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству победили лабуристи и њихов лидер Клемент Атли на месту премијера заменио Винстона Черчила.
28. јул — Амерички бомбардер Б-25 у густој магли ударио у „Емпајер стејт билдинг“ у Њујорку, тада највишу зграду у свету.
30. јул — Јапанска подморница И-58 је потопила америчку крстарицу Индијанаполис, изазвавши смрт 883 морнара.

Август

6. август — Америчке снаге бациле атомску бомбу на јапански град Хирошима.
9. август — Бачена атомска бомба на јапански град Нагасаки.
14. август — Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију.
15. август — Кореја добила независност од Јапана.
19. август — У Вијетнаму је под руководством Хо Ши Мина и ослободилачког покрета „Вијетмин” почела „августовска револуција” против француских колонијалних трупа.
21. август — Физичар Хари К. Даглијан млађи смртоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос.
30. август — Уједињено Краљевство је поново успоставила своју власт у Хонгконгу, након три године и седам месеци јапанске окупације.

Септембар

2. септембар — Јапан је на америчком броду Мисури, у Токијском заливу, потписао капитулацију чиме је и званично завршен Други светски рат.

Октобар

4. октобар — Основан Партизан.
21. октобар — На изборима у Француској први пут су гласале жене.
24. октобар — Ступила је на снагу Повеља УН, коју је у јуну 1945. потписала 51 земља оснивач Уједињених нација.

Новембар

11. новембар — У Југославији одржани избори за уставотворну Скупштину. Листа Народног фронта, предвођена Јосипом Брозом Титом, вођом југословенских комуниста, освојила 90% гласова.
29. новембар — У Београду проглашена Федеративна Народна Република Југославија, чиме је званично укинута монархија. У састав ФНРЈ ушло шест народних република (НР Словенија, НР Хрватска, НР Босна и Херцеговина, НР Црна Гора, НР Србија, НР Македонија) и две аутономне области у саставу Србије (Војводина и Космет).

Рођења

Јануар

10. јануар — Род Стјуарт, енглески музичар, најпознатији као певач
11. јануар — Жералдо Азеведо, бразилски музичар
19. јануар — Драган Холцер, југословенски фудбалер (прем. 2015)
29. јануар — Том Селек, амерички глумац, продуцент и војни ветеран

Фебруар

6. фебруар — Јожеф Каса, мађарско-српски политичар, економиста и банкар (прем. 2016)
6. фебруар — Боб Марли, јамајкански музичар, један од пионира регеа (прем. 1981)
9. фебруар — Мија Фароу, америчка глумица и модел
17. фебруар — Бренда Фрикер, ирска глумица
19. фебруар — Мајкл Нејдер, амерички глумац (прем. 2021)

Март

2. март — Гордон Томсон, канадски глумац
3. март — Џорџ Милер, аустралијски редитељ, сценариста и продуцент
20. март — Пет Рајли, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер
29. март — Волт Фрејжер, амерички кошаркаш
30. март — Ерик Клептон, енглески музичар, најпознатији као гитариста

Април

2. април — Линда Хант, америчка глумица
14. април — Ричи Блекмор, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Deep Purple
24. април — Никодим Комљеновић, српски протосинђел (прем. 2002)
25. април — Бјорн Улвеус, шведски музичар, певач, гитариста,текстописац и музички продуцент, најпознатији као члан групе ABBA

Мај

8. мај — Кит Џарет, амерички пијаниста и композитор
9. мај — Слободан Ж. Јовановић, српски редитељ и сценариста (прем. 2016)
9. мај — Јуп Хајнкес, немачки фудбалер и фудбалски тренер
13. мај — Рајко Петров Ного, српски песник, есејиста и књижевни критичар (прем. 2022)
17. мај — Тони Роуч, аустралијски тенисер
19. мај — Пит Таунсенд, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, фронтмен, певач и гитариста групе The Who
28. мај — Џон Фогерти, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе Creedence Clearwater Revival
31. мај —Рајнер Вернер Фасбиндер, немачки редитељ,сценариста и глумац (прем. 1982)

Јун

9. јун — Луис Окања, шпански бициклиста (прем. 1994)
11. јун — Адријен Барбо, америчка глумица, певачица и списатељица
17. јун — Еди Меркс, белгијски бициклиста
25. јун — Карли Сајмон, америчка музичарка и ауторка књига за децу

Јул

1. јул — Деби Хари, америчка музичарка, модел и глумица
10. јул — Вирџинија Вејд, енглеска тенисерка
17. јул — Александар II Карађорђевић, принц из династије Карађорђевић
20. јул — Илија Катић, српски фудбалер.
20. јул — Ким Карнс, америчка музичарка
26. јул — Хелен Мирен, енглеска глумица
26. јул — Станиша Стошић, српски певач (прем. 2008)
30. јул — Патрик Модијано, француски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (2014)

Август

14. август — Вим Вендерс, немачки редитељ, сценариста, продуцент, глумац, писац и фотограф
14. август — Стив Мартин, амерички глумац, комичар, писац и музичар
19. август — Ијан Гилан, енглески музичар, најпознатији као певач групе Deep Purple
21. август — Базил Поледорис, амерички композитор и диригент грчког порекла (прем. 2006)
22. август — Вида Павловић, српска певачица (прем. 2005)
23. август — Рита Павоне, италијанска музичарка и глумица
24. август — Кен Хенсли, енглески музичар и музички продуцент (прем. 2020)
31. август — Ван Морисон, ирски музичар и музички продуцент

Септембар

11. септембар — Франц Бекенбауер, немачки фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2024)
17. септембар — Брус Спенс, новозеландско-аустралијски глумац.
17. септембар — Фил Џексон, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер
22. септембар — Илија Петковић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2020)
26. септембар — Брајан Фери, енглески музичар
29. септембар — Реџи Банистер, амерички глумац, продуцент, сценариста и музичар

Октобар

1. октобар — Харис Силајџић, бошњачки политичар
19. октобар — Дивајн, амерички глумац, певач и дрег краљица (прем. 1988)
19. октобар — Џон Литгоу, амерички глумац, музичар, песник и писац
21. октобар — Еверет Макгил, амерички глумац
21. октобар— Никита Михалков, руски редитељ и глумац

Новембар

3. новембар — Герд Милер, немачки фудбалер (прем. 2021)
12. новембар — Нил Јанг, канадски музичар
15. новембар — Боб Гантон, амерички глумац
15. новембар — Ани-Фрид Лингстад, шведско-норвешка музичарка, најпознатија као чланица групе ABBA
16. новембар — Стив Рејлсбек, амерички глумац
17. новембар — Срђан Карановић, српски редитељ и сценариста
21. новембар — Голди Хон, америчка глумица, продуценткиња и певачица
30. новембар — Роџер Главер, британски музичар, најпознатији као басиста групе Deep Purple
30. новембар — Били Дрејго, амерички глумац (прем. 2019)

Децембар

1. децембар — Бет Мидлер, америчка музичарка, глумица, комичарка и продуценткиња
9. децембар — Мајкл Нури, амерички глумац
16. децембар — Жељко Бебек, босанскохерцеговачко-хрватски музичар, најпознатији као певач групе Бијело дугме
17. децембар — Ерни Хадсон, амерички глумац
22. децембар — Дајана Сојер, америчка новинарка
24. децембар — Леми Килмистер, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, певач и басиста групе Mötorhead (прем. 2015)
31. децембар — Вернон Велс, аустралијски глумац
31. децембар — Барбара Карера, америчко-никарагванска глумица и модел

Смрти

Март

26. март — Борис Шапошњиков, маршал Совјетског Савеза

Април

12. април — Френклин Делано Рузвелт, 32. председник САД
18. април — Алберт Халер, хрватски књижевник. (*1883)
21. април — Валтер Модел, немачки фелдмаршал.
28. април — Бенито Мусолини, италијански фашистички вођа.
30. април — Адолф Хитлер, немачки политичар.

Мај

1. мај — Јозеф Гебелс, немачки нацистички политичар. (*1897)
4. мај — Федор фон Бок, немачки фелдмаршал
23. мај — Хајнрих Химлер, немачки политичар. (* 1900)
24. мај — Роберт фон Грајм, немачки фелдмаршал

Јул

8. јул — Васо Мискин Црни, народни херој Југославије
17. јул — Ернст Буш, немачки фелдмаршал
24. јул — Волфрам фон Рихтхофен, немачки фелдмаршал

Август

10. август — Роберт Хачинс Годард, амерички физичар и проналазач

Септембар

24. септембар — Ханс Гајгер, немачки физичар. (*1882)
26. септембар — Бела Барток, мађарски композитор и пијаниста. (*1881).

Октобар

15. октобар — Пјер Лавал, француски политичар. (*1883).

Новембар

2. новембар — Петар Драпшин, југословенски генерал и народни херој
10. новембар — Секула Дрљевић, црногорски политичар
20. новембар — Франсис Вилијам Астон, енглески физичар
30. новембар — Пол Масон, француски бициклиста. (*1874)

Децембар

4. децембар — Томас Хант Морган, амерички биолог и генетичар. (*1866)
21. децембар — Џорџ Смит Патон, амерички генерал. (*1885)

Дани сећања

Хронологија ДФЈ и КПЈ 1945.

Нобелове награде

Физика — Волфганг Паули
Хемија — Артури Илмари Виртанен
Медицина — Сер Александер Флеминг, Ернст Борис Чејн и Сер Хауард Волтер Флори
Књижевност — Габријела Мистрал
Мир — Кордел Хал (САД)
Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

1945

Догађаји

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Рођења

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Смрти

Март

Април

Мај

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Дани сећања

Нобелове награде

Види још

Референце