Лачин

Лачин / Бердзор
азер. *Laçın*
јерм. Բերձոր
Лачин / Бердзор; азер. Laçın; јерм. Բերձոր;
	Поглед на град
Административни подаци
Држава	Азербејџан
Округ	Лачински
Становништво
Становништво	‍
— 2023.	793
Географске карактеристике
Координате	39° 38′ 27″ С; 46° 32′ 49″ И / 39.640833° С; 46.546944° И
Апс. висина	900 m
	Лачин / Бердзор Лачин / Бердзор на карти Азербејџана
Веб-сајт
	lachin-ih.gov.az

Лачин (азер. Laçın, курд. Laçîn) или Бердзор (јерм. Բերձոր) јесте град у Азербејџану.^[1]

Географија

Налази се у Закавказју, на левој обали реке Хакари, на југозападним падинама Карабашког венца, на путу Степанакерт - Горис, 60 км од Степанакерта.

Град заузима важан стратешки положај на једином путу који повезује енклаву Нагорно Карабах са Јерменијом.^[2]

Политичко уређење

Према административно-територијалној подели Републике Азербејџан назива се Лачин и административно је средиште Лачинског рејона Азербејџана; према административно-територијалној подели непризнате Републике Арцах, која контролише град и суседне територије од средине маја 1992. године, назива се Бердзор и административни је центар Кашатаског рејона.

Историја

1923. године село Абдаљар које је овде постојало добило је статус града, који је 1926. преименован у Лачин (турски соко).

Почетком 1920-их, писмо Владимира Лењина Нариманову, азербејџанском бољшевичком револуционару и политичару, „подразумевало је да ће Лачин бити укључен у Азербејџан, али властима у Бакуу и Јеревану дата су обећања која су била неизбежно контрадикторна“.^[3]

Лачин је 7. јула 1923. године постао центар области Црвени Курдистан пре него што је премештен у Шушу.^[4] Област је укинута 8. априла 1929. године а курдске новине и школе су затворене.^[5]

Након тога постаје део новоформираног округа Карабах. Од 25. маја до 8. августа 1930 био је центар обновљеног Курдистанског округа^[6], а након његовог поновног и дефинитивног укидања - центар новоформираног Лачинског рејона.

Лачин и околина били су места жестоких борби током рата у Нагорно-Карабаху 1990-1994, а град се није потпуно опоравио од разарања у рату. Лачин има значајну важност због Лачинског коридора, који повезује Јерменију са Нагорно-Карабахом.

У мају 1992. године, као резултат операције јерменских снага за подизање транспортне блокаде и отварање коридора за комуникацију Нагорно-Карабаха са Јерменијом, град је прешао под контролу Републике Арцах^[7] и преименован је у Бердзор. Бердзор је 2. децембра 1993. године резолуцијом Президијума Врховног савета Републике Арцах добио статус административног центра Кашатаског рејона, успостављеног на територији слива реке Хакари (Лачински, Кубатлински, Зангелански рејони Азербејџана).^[8]

Демографија

Година	Популација	Етничке групе	Извор
1926.	435	37,7% Азери, 25,3% Курди, 15,2% Јермени, 13,1% Руси	Совјетски попис^[9]
1939.	1.063	80,7% Азери, 11,6% Јермени, 6,4% Руси	Совјетски попис^[10]
1959.	2.329	94,5% Азери, 4,3% Јермени, 1% Руси	Совјетски попис^[11]
1970.	4.990	95% Азери, 2,7% Руси и Украјинци, 1,1% Јермени	Совјетски попис^[12]
1979.	6.073	99,1% Азери	Совјетски попис^[13]
1989.	7.829		Совјетски попис^[14]
2005.	2.190	~100% Јермени	Попис РА
2015.	1.900	~100% Јермени	Процена РА^[15]

Галерија

Лачин
Лачин
Јерменски споменик у Лачину у знак сећања на рат за Нагорно-Карабах
Хачкар у Лачину
Контролни пункт на Лачинском коридору

Референце

^ The international politics of the Armenian-Azerbaijani conflict : the original "frozen conflict" and European security. Svante E. Cornell. New York, NY. 2017. ISBN 978-1-137-60006-6. OCLC 971245887.
^ Открытию Лачинского гуманитарного коридора 14 лет
^ Alexandre Bennigsen and S. Enders Wimbush. Muslims of the Soviet Empire. C. Hurst & Co Publishers, 1986, p. 202, 286. ISBN 1-85065-009-8.
^ McDowall, David. A Modern History of the Kurds, 3rd. ed. London: I.B. Tauris, 2004, p. 492.
^ Catherine Cosman, "Soviet Kurds Face Loss of Their Identity," New York Times, May 13, 1991/June 2, 1991.
^ Красный Курдистан: геополитические аспекты создания и упразднения
^ Открытию Лачинского гуманитарного коридора 14 лет
^ „Кашатагскому району 10 лет”. Архивирано из оригинала 19. 05. 2004. г. Приступљено 05. 11. 2020.
^ „"Курдистанский уезд 1926"”.
^ „"Лачинский район 1939"”.
^ „"Лачинский район 1959"”.
^ „"Лачинский район 1970"”.
^ „"Лачинский район 1979"”.
^ „"Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей"”.
^ „"Urban communities of the NKR" (PDF). stat-nkr.am. National Statistical Service of Nagorno-Karabakh Republic. January 1, 2015. p. 13.” (PDF).

[Cornell-1] The international politics of the Armenian-Azerbaijani conflict : the original "frozen conflict" and European security. Svante E. Cornell. New York, NY. 2017. ISBN 978-1-137-60006-6. OCLC 971245887.

[rol038-2] Открытию Лачинского гуманитарного коридора 14 лет

[3] Alexandre Bennigsen and S. Enders Wimbush. Muslims of the Soviet Empire. C. Hurst & Co Publishers, 1986, p. 202, 286. ISBN 1-85065-009-8.

[4] McDowall, David. A Modern History of the Kurds, 3rd. ed. London: I.B. Tauris, 2004, p. 492.

[5] Catherine Cosman, "Soviet Kurds Face Loss of Their Identity," New York Times, May 13, 1991/June 2, 1991.

[noravank138-6] Красный Курдистан: геополитические аспекты создания и упразднения

[rol0382-7] Открытию Лачинского гуманитарного коридора 14 лет

[8] „Кашатагскому району 10 лет”. Архивирано из оригинала 19. 05. 2004. г. Приступљено 05. 11. 2020.

[9] „"Курдистанский уезд 1926"”.

[10] „"Лачинский район 1939"”.

[11] „"Лачинский район 1959"”.

[12] „"Лачинский район 1970"”.

[13] „"Лачинский район 1979"”.

[14] „"Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей"”.

[15] „"Urban communities of the NKR" (PDF). stat-nkr.am. National Statistical Service of Nagorno-Karabakh Republic. January 1, 2015. p. 13.” (PDF).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел Сједињене Државе