[go: up one dir, main page]
More Web Proxy on the site http://driver.im/Пређи на садржај

Гак

С Википедије, слободне енциклопедије

Ноћна чапља
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Pelecaniformes
Породица: Ardeidae
Род: Nycticorax
Врста:
N. nycticorax
Биномно име
Nycticorax nycticorax

Гак или ноћна чапља (или још квак, квакавац, радован, црвеноока вештичија птица), (лат. Nycticorax nycticorax) врста је птице из породице чапљи, мада се по неким ауторима сврстава у сродну породицу Plataleidae[2]. Други аутори је у оквиру породице чапљи сврставају у потпородицу Ardeinae[3]. У Србији је строго заштићена врста[4].

Прилично се разликује од осталих чапљи. Ноге су јој краће, а и врат је кратак и дебео. Глава јој је црна са два одстојећа бела пера у време парења, а црни су јој и леђа, крила и кљун. Врат и труп су бели. Величине је до 60 cm.[2]

Понашање

[уреди | уреди извор]

За разлику од других чапљи, у лов излази у сумрак, па отуда и назив.[2] Међутим, када се излегу млади, родитељи лове рибу и дању како би прехранили подмладак. Ово је птица селица која се са југа враћа у марту и гради гнездо на дрвећу које и не мора да буде у близини воде. Почетком маја женка снесе 4-5 јаја плавозелене боје.
То су дружељубиве птице које воле друштво чак и других чапљи[5].

Ареал и станиште

[уреди | уреди извор]

Живи поред река већег дела Европе[5]. Веома је честа врста чапље у тој области[3]. У Србији, гак је строго заштићен.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ BirdLife International (2012). Nycticorax nycticorax. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ а б в Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  3. ^ а б Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
  4. ^ Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива, Министарство животне средине и просторног планирања Републике Србије
  5. ^ а б Симоновић, Д. 1953. Природописни атлас: „Птице”. Знање, Београд.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]