[go: up one dir, main page]
More Web Proxy on the site http://driver.im/Пређи на садржај

Верније

Координате: 46° 12′ 00″ С; 6° 06′ 00″ И / 46.200017° С; 6.099985° И / 46.200017; 6.099985
С Википедије, слободне енциклопедије
Верније
Vernier
Поглед на Верније
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Швајцарска
КантонКантон Женева
Становништво
Становништво
 — 33.836
 — густина4.405,73 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 12′ 00″ С; 6° 06′ 00″ И / 46.200017° С; 6.099985° И / 46.200017; 6.099985
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина440 m
Површина7,68 km2
Верније на карти Швајцарске
Верније
Верније
Верније на карти Швајцарске
Остали подаци
ГрадоначелникТјери Апотело
Веб-сајт
www.vernier.ch

Верније (фр. Vernier) је град у средишњој Швајцарској. Верније је други по величини град у оквиру Кантона Женева, али је суштински предграђе главног града кантона, Женеве. Верније је и једно од највећих предграђа у држави.

Природне одлике

[уреди | уреди извор]

Верније се налази у крајње југозападном делу Швајцарске, на самој граници са Француском - граница се налази на свега 3 км западно од града. Од најближег већег града, Женеве град је удаљен 3 км западно, па је градско предграђе.

Рељеф: Верније је смештен у долини реке Роне, која код насеља прави велику окуку. Град се налази на у заталасаном подручју, на приближно 440 метара надморске висине.

Клима: У Вернијеу влада умерено континентална клима.

Воде: Кроз Верније протиче река Рона.

Историја

[уреди | уреди извор]

Подручје Вернијеа је било насељено још у време праисторије (Келти) и Старог Рима, али није имало изразитији значај.

До 1815. године насеље је било у саставу Француске, да би исте године припало Швајцарској конфедерацији. До почетка 20. века насеље је било село, да се нагло почело развијати са ширењем градског подручја Женеве.

Становништво

[уреди | уреди извор]

2012. године Верније је имао око 34.000 становника. Од тог броја 43,8% су страни држављани.

Језик: Швајцарски Французи чине већину града и француски језик преовлађује у граду (73,6%). Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама града чују бројни други језици. Тако се данас ту могу чути и португалски (5,4%), италијански (4,9%), немачки (2,7%) и други језици.

Вероисповест: Месно становништво је од 15. века протестантске вере. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера. Данас су грађани у највећем броју римокатолици (42,8%), али ту живе и мањински протестанти (13,3%), атеисти (11,1%), муслимани (8,0%), и православци (1,4%).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]