Ђурђиц

Ђурђиц је хришћански и народни празник који се прославља 16. новембра (3. новембра по старом календару), чиме се обележава успомена на пренос моштију Светог Ђорђа и обновљење његовог храма у ком је положено његово тело. У народу је овај празник познат и као Мали Ђурђевдан.

Празник Ђурђиц хришћанска црква обележава у спомен преноса моштију светог Ђорђа из Никомидије у Лиду Палестинску, што је било испуњење његове последње жеље.^[1]

У време цара Константина (306—337), хришћани су сазидали храм светом Ђорђу у Лиди Палестинској. Приликом освећења тог храма, пренете су и у њему сахрањене мошти светог Ђорђа. Тај храм је више пута био рушен и обнављан. По црквеном учењу, на овај дан је и обновљен храм Светог великомученика Георгија у Лиди (први пут?).^[1]

Свети Ђорђе се на иконама најчешће представља на коњу, у војводском оделу, како убија аждају. На иконама за празник Ђурђиц, се представља као „пешак": без коња, у стојећем ставу и са копљем или мачем у руци.^[2] Обичај у Србији је да се у госте код укућана који славе ову славу носе три кестена који симболизују штит Светог Ђорђа који ће чувати укућане до следеће славе. Број кестенова се доводи у везу са Светим Тројством.^[3]

• Мирјана Кандић: Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан и Ђурђиц, Српске славе и обичаји, 1. део, Смедеревска седмица бр. 234, од 15.1.2002.
• Ђорђе Рандељ: Светачник: славе и верски обичаји код Срба, Љубитељи књиге, Нови Сад, 2006.

Ђурђиц на Викимедијиној остави.

• Свети великомученик и победоносац Георгије Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јануар 2012)

Овај чланак везан за етнологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

• п
• р
• у