Čingiz Ajtmatov
| Čingiz Ajtmatov | |
|---|---|
 Ajtmatov u 2003. godini | |
| Puno ime | Çıñğız Aytmatov |
| Datum rođenja | 12. decembar 1928. |
| Mesto rođenja | selo Šeker, Kirgiska SSSR Sovjetski Savez |
| Datum smrti | 10. jun 2008. (79 god.) |
| Mesto smrti | Nirnberg Nemačka[1] |
Čingiz Ajtmatov (kirgijski: Чыңгыз Айтматов, ruski: Чинги́з Тореку́лович Айтма́тов, 12. decembar 1928 - 10. jun 2008) bio je kirgijski pisac koji je stvarao na ruskom i kirgijskom. Najpoznatija je osoba u kirgijskoj književnosti.[2][3][4] Čingizov otac je bio Kirgiz, a majka Tatarka. Oboje su bili državni službenici u Šekeru. Godine 1937. njegov otac je optužen za „građanski nacionalizam” u Moskvi te je bio uhapšen i pogubljen 1938. Ajtmatov je živeo u vreme kada se Kirgistan pretvarao iz jedne od najudaljenijih zemalja Ruskog carstva u republiku SSSR. Studirao je u sovjetskoj školi u Šekeru, te je nakon toga radio razne poslove.
Godine 1946. je počeo da studira poljoprivredu u Biškeku, ali se kasnije prebacio na književnost u Moskvi, gde je živio od 1956. do 1958. Narednih osam godina radi za novine Pravda. Na ruskom jeziku 1952. objavljuje dve publikacije „Novine dečaka Džiuja” i „Ашым”. Njegov prvi rad objavljen u Kirgistanu je bio „Ак Жаан” (Bela kiša, 1954), a poznata novela „Džamila”" (Jamila) objavljena je 1958. Dva puta je bio član žirija na Moskovskom filmskom festivalu.[5] Godine 1994. bio je član žirija na 44. Berlinskom filmskom festivalu.
Ajtmatov je pretrpio zatajenje bubrega, 16. maja 2008. te je primljen u bolnicu u Nirnbergu, u Nemačkoj, gde je umro od upale pluća 10. juna 2008 u dobu od 79 godina. Nakon smrti posmrtni ostaci su preneti u Kirgistan, gde je sahranjen. Dobitnik je Austrijske državne nagrade za evropsku književnost 1993. godine. Bio je kirgistanski ambasador u Evropskoj uniji, NATO-u, Unesku i zemalja Beneluksa.
Život
[уреди | уреди извор]Čingiz je rođen od oca Kirgiza i majke Tatarke. Ajtmatovljevi roditelji su bili državni službenici u Šekeru. Njegov otac je 1937. godine u Moskvi optužen za „buržoaski nacionalizam“, uhapšen i pogubljen 1938. godine.[1]
Ajtmatov je živeo u vreme kada se Kirgistan transformisao iz jedne od najudaljenijih zemalja Ruske imperije u republiku SSSR. Budući autor je studirao u sovjetskoj školi u Šekeru. Radio je i od malih nogu. Sa četrnaest godina bio je pomoćnik sekretara u Seoskom sovjetu. Kasnije je radio kao poreznik, utovarivač, inženjerski pomoćnik i nastavio sa mnogim drugim poslovima.
Godine 1946, počeo je da studira na Odseku za stočarstvo Kirgiškog poljoprivrednog instituta u Frunzu, ali je kasnije prešao na studije književnosti na Književnom institutu Maksima Gorkog u Moskvi, gde je živeo od 1956-58. Sledećih osam godina radio je za Pravdu. Njegove prve dve publikacije su se pojavile 1952. na ruskom jeziku: „Novinski dječak Džiuio“ i „Ašim“. Njegovo prvo delo objavljeno na kirgiskom je „Ак Жаан” (Bela kiša, 1954), a poznato delo „Džamila” pojavilo se 1958. Godine 1961, bio je član žirija 2. Moskovskog međunarodnog filmskog festivala.[5] Godine 1971, on je bio član žirija na 7. Moskovskom međunarodnom filmskom festivalu.[6]
Godine 1980. je objavljen njegov prvi roman Dan traje više od sto godina; njegov sledeći značajan roman, Mesto lobanje, objavljen je 1987. Dan traje više od sto godina i drugi spisi su prevedeni na nekoliko jezika.
Godine 1994, bio je član žirija na 44. Berlinskom međunarodnom filmskom festivalu.[7] Godine 2002, bio je predsednik žirija na 24. Moskovskom međunarodnom filmskom festivalu.[8]
Ajtmatov je doživeo zatajenje bubrega i 16. maja 2008. primljen je u bolnicu u Nirnbergu, Nemačka, gde je 10. juna 2008. umro od upale pluća u 79. godini.[1] Nakon njegove smrti, Ajtmatovi posmrtni ostaci preneti su avionom u Kirgistan, gde su održane brojne ceremonije pre nego što je sahranjen na groblju Ata-Bejit, čije je osnivanje sam pomogao[9] i gde je najverovatnije sahranjen njegov otac,[10] u selu Koj-Taš, okrug Alamudun, region Čuj, Kirgistan.
Njegova čitulja u Njujork Tajmsu ga je okarakterisala kao „komunističkog pisca čiji su romani i drame pre raspada Sovjetskog Saveza davali glas narodu udaljene sovjetske republike Kirgizije“ i dodaje da je „kasnije postao diplomata, prijatelj i savetnik sovjetskog vođe Mihaila Gorbačova.“[11]
Rad
[уреди | уреди извор]
Čingiz Ajtmatov pripadao je posleratnoj generaciji pisaca. Njegov rad pre Džamile[12] nije bio značajan, nekoliko kratkih priča i kratki roman pod nazivom Licem u lice. Ali Džamila je bila ta knjiga koja je pokazala autorov potencijal. Gledano očima adolescentnog dečaka, ona priča o tome kako se Džamila, seljanka, koju je rat razdvojio od muža vojnika, zaljubljuje u vojnog invalida koji je ostao u njihovom selu dok svi rade na dovozu i transportu žita. usev. Ajtmatovljeva reprezentativna dela su i kratki romani Zbogom, Gulsari!,[13] Bela lađa, Dan traje više od sto godina,[14] i Mesto lobanje.
Ajtmatov je 1963. godine nagrađen Lenjinovom nagradom za Priče o planinama i stepama (kompilaciji koja uključuje Jamilu, Prvi učitelj i Zbogom, Gulsari!), a kasnije mu je dodeljena Državna nagrada za Zbogom, Gulsari! Umetnost Ajtmatova veličali su njegovi poštovaoci.[15] Čak su i kritičari Ajtmatova pominjali visok kvalitet njegovih romana.[16]
Glavna dela
[уреди | уреди извор](Ruska imena u zagradama)
- A Difficult Passage ("Трудная переправа", 1956)
- Face to Face ("Лицом к лицу", 1957)
- Jamila[17] ("Джамиля", 1958)
- The First Teacher ("Первый учитель", 1962)
- Tales of the Mountains and Steppes ("Повести гор и степей", 1963)
- Farewell, Gulsary![18]("Прощай, Гульсары", 1966)
- The White Steamboat ("Белый пароход", 1970)
- The Ascent of Mt. Fuji ("Восхождение на Фудзияму", 1973)
- Spotted Dog Running On Seashore ("Пегий пес, бегущий краем моря", 1977)
- Cranes Fly Early (Ранние журавли, 1979)
- The Day Lasts More Than a Hundred Years ("И дольше века длится день", 1980)
- The Scaffold ("Плаха", 1986)
- Cassandra's Brand ("Тавро Кассандры", 1996)
- When The Mountains Fall ("Когда горы падают", 2006)
Engleski prevodi
- Short Novels, Progress Publishers (1964).
- Farewell Gul'sary, Hodder & Stoughton Ltd. 1970. ISBN 978-0-340-12864-0.
- White Steamship, Hodder & Stoughton Ltd. 1972. ISBN 978-0-340-15996-5.
- The White Ship, Crown Publishing Group; (November 1972). (1st изд.). ISBN 978-0-517-50074-3.
- Tales of the Mountains and the Steppes, Firebird Pubns; Second Printing edition (June 1973). ISBN 978-0-8285-0937-4.
- Ascent of Mount Fuji, Noonday Press (June 1975). ISBN 978-0-374-51215-6.
- Cranes Fly Early, Imported Pubn (June 1983). ISBN 978-0-8285-2639-5.
- The Day Lasts More Than a Hundred Years. Indiana University Press. 1988. ISBN 978-0-253-20482-0.
- The Place of the Skull, Grove Pr; (March 1989). (1st изд.). ISBN 978-0-8021-1000-8.
- The place of the skull: Novel, International Academy of Sciences, Industry, Education & Arts (USA). 2000. ISBN 978-5-7261-0062-3.
- Time to Speak, International Publishers (May 1989). ISBN 978-0-7178-0669-0.
- The time to speak out (Library of Russian and Soviet literary journalism), Progress Publishers. 1988. ISBN 978-5-01-000495-8.
- Mother Earth and Other Stories. Faber and Faber. 1990. ISBN 978-0-571-15237-7.
- Jamila. Telegram Books. 2008. ISBN 978-1-84659-032-0.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б в "Kyrgyz writer, perestroika ally Aitmatov dies Архивирано на сајту Wayback Machine (27. октобар 2020)," Reuters UK, 10 June 2008
- ^ Peter Rollberg (2016). Historical Dictionary of Russian and Soviet Cinema. US: Rowman & Littlefield. стр. 35—36. ISBN 978-1442268425.
- ^ Porter, Robert, ур. (18. 6. 2008). „Chingiz Aitmatov: Leading novelist of Central Asia”. The Independent. Приступљено 22. 2. 2020.
- ^ „AITMATOV, Chingiz (Torekulovich)”. The World’s #1 Online Encyclopedia. Приступљено 22. 2. 2020.
- ^ а б „2nd Moscow International Film Festival (1961)”. MIFF. Архивирано из оригинала 16. 1. 2013. г. Приступљено 4. 11. 2012.
- ^ „7th Moscow International Film Festival (1971)”. MIFF. Архивирано из оригинала 2014-04-03. г. Приступљено 2012-12-22.
- ^ „Berlinale: 1994 Juries”. berlinale.de. Приступљено 2011-06-09.
- ^ „24th Moscow International Film Festival (2002)”. MIFF. Архивирано из оригинала 2013-03-28. г. Приступљено 2013-03-30.
- ^ „KYRGYZSTAN: CHINGIZ AITMATOV, A MODERN HERO, DIES”. EurasiaNet. 2008-06-11. Архивирано из оригинала 2010-03-31. г. Приступљено 2009-07-26.
- ^ „Chingiz Aitmatov's Lifelong Journey Toward Eternity”. Radio Free Europe, Radio Liberty. 2008-12-12. Приступљено 2009-07-26.
- ^ Chingiz Aitmatov, Who Wrote of Life in U.S.S.R., Is Dead at 79 by Bruce Weber in The New York Times, 15 June 2008
- ^ Chingiz Aitmatov. Jamila. Translated by Fainna Glagoleva. Prepared for the Internet by Iraj Bashiri, 2002.
- ^ Chingiz Aitmatov. FAREWELL, GYULSARY! Translation into English by Progress Publishers, 1973
- ^ The Day Lasts More than a Hundred Years by Chingiz Aitmatov Архивирано 2007-08-21 на сајту Wayback Machine, book preview
- ^ Iraj Bashiri. The Art of Chingiz Aitmatov's Stories (discussion of Aitmatov's characters)
- ^ S.V.Kallistratova. We were not silent. Open letter to writer Chingiz Aitmatov, 5 May 1988
- ^ Chingiz Aitmatov. Jamila. Translated by Fainna Glagoleva. Prepared for the Internet by Iraj Bashiri, 2002. http://www.angelfire.com/rnb/bashiri/Stories/Jamila.html
- ^ Chingiz Aitmatov. FAREWELL, GYULSARY! Translation into English by Progress Publishers, 1973;http://www.angelfire.com/rnb/bashiri/Stories/Gyulsary.html (Text in English)
Literatura
[уреди | уреди извор]- Kolesnikoff, Nina. Myth in the Works of Chingiz Aitmatov. Lanham, MD: University Press of America, 1999.
- Tumanov, Vladimir "Mythic Cycles in Chingiz Aitmatov’s Spotted Dog Running Along the Seashore." Canadian Slavonic Papers 38 (1-2 March-June)1996: 135-154.
- Boris Chlebnikov und Norbert Franz: Cingiz Ajtmatov. München: Ed. Text und Kritik. 1993. ISBN 978-3-88377-409-1.
- Irmtraud Gutschke: Menschheitsfragen, Märchen, Mythen. Zum Schaffen Tschingis Aitmatows. Halle u. a. . Mitteldeutscher Verlag. 1986. ISBN 978-3-354-00091-9.
- Erika Haber: The myth of the non-Russian. Iskander and Aitmatov's magical universe. Lanham, Md. u. a. . Lexington Books. 2003. ISBN 978-0-7391-0531-3.
- Michael Martens: Mein Lebensziel ist das Schaffen. Ein Gespräch zur Person und über die Zeit mit Tschingis Aitmatow. Winsen/Luhe u. a.: Boldt. 1998. ISBN 978-3-928788-26-7.
- Robert Porter: Four contemporary Russian writers. Oxford u. a.: Berg. 1989. ISBN 978-0-85496-246-4.
- Казак В. Лексикон русской литературы XX века = Lexikon der russischen Literatur ab 1917 / [пер. с нем.]. — М.: РИК «Культура», — XVIII, 491, [1] с. — 5000 экз. —. 1996. ISBN 978-5-8334-0019-7..
- Кто есть кто в мировой политике / Отв. ред. Л. П. Кравченко. — М.: Политиздат, 1990. — pp. 5.
- Исонов А., Психологизм современной прозы: На материале творчества Чингиза Айтматова, А.- А,, 1985.
- Рыскулова Ж., Восприятие творчества Чингиза Айтматова в англоязычных странах, Фрунзе, 1987.
- Гачев Г. Д., Чингиз Айтматов: В свете мировой культуры, Фрунзе, 1989.
- Айтматов, Чингиз Торекулович // Казахстан. Национальная энциклопедия. — Алматы: «Қазақ энциклопедиясы», — Т. I. —. 2004. ISBN 978-9965-9389-9-3..
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- Online zbirka Ajtmatovih dela (језик: руски)
- Biografija na SovLit.com
- Biografija na RT Russiapedia
- Die bibliografische Datenbank RussGUS enthält mehrere hundert Literaturnachweise (dort suchen nach: ajtmatov* OR aitmatow*).
- Ruth Weiss: Die Richtstatt. Legenden und religiöse Motive im Werk Tschingis Aitmatows – mit Rezensionen der Romane Abschied von Gülsary, Der weiße Dampfer, Ein Tag länger als das Leben und Die Richtstatt
- Rezension des Romans Der Schneeleopard im Eurasisches Magazin
- Tschingis Aitmatow auf culturebase.net Архивирано на сајту Wayback Machine (5. април 2015)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
