Иргун
Иргун Зваи Леуми (хебр. ארגון צבאי לאומי), скраћено као Иргун је ционистичка јеврејска милитантна организација која дјеловала на палестинским подручјима од 1931. до 1948. године.
Иргун је првобитно дјеловао у локалним јеврејско-арапским окршајима. Након усвајања тзв. „Бијеле књиге“ 1939. проширује своје дјеловање и на стварање државе Израел, а како би овај проблем био ријешен, започиње борбу против британске власти у Палестини и илегални транспорт јеврејских избјеглица из Европе. Након Другог свјетског рата, највећи дио Иргуна, којег је предводио Давид Разиел, одлучио се за кооперацију с британским снагама у њиховој борби против нацистичке Њемачке. Године 1944. Иргун, на челу са Менахем Бегином је одлучио наставити оружану борбу против британске власти у Палестини и то чинио све до стварања државе Израел. Након проглашења независности Израела 1948. Иргун је распуштен и већина бораца се придружила Израелским обрамбеним снагама.
Идеологија
уредиИргун је основана на принципима десничарских идеологија ционистичког ревизионизма. С обзиром да се ради о радикалном национализму, неки сувременици га сматрају фашистичким. Владимир Жаботински, један идеолога ове тајне организације, у почетку је био фасциниран фашизмом у Италији.
Један од основних принципа организације је „око за око, зуб за зуб“, што је подразумијевало операције одмазде након арапских напада, у којима се није правила разлика између наоружаних непријатеља и цивила.
Међу најозбиљнијим терористичким акцијама Иргуна сматрају се експлозије на пијаци у Хаифи, 6. јула 1938. године када је активирана експлозивна направа постављена у конзерви млијека, усмртивши 23 људи и ранивши 52. Експлозија је била одговор Иргуна за осуду и казну 29. јуна 1938. Шлома Бен-Јосефа због неуспјелог покушаја убојства путника у аутобусу на путу 21. априла 1938. у Сафеду, што је требало бити одговор на убојство седам Јевреја у марту и априлу 1938. у области Акре.
Најпознатија акција Иргуна усмјерена против Британаца била је експлозија у хотелу Краљ Давид у Јерузалему 22. јула 1946. Као резултат те акције 91 људи је погинуло, а 250 тешко повријеђено. Међу страдаима је 41 Арапа, 28 Британаца, 17 Јевреја и 5 осталих.
Низ сличних бомбашких акција у периоду од 1946. до 1948. резултирао је повлачењем Британаца и стварањем државе Израел.
Вођа Иргуна Менацхем Бегин је 1948. основао десничарску политичку партију, Херут, која је касније постала знатно већа партија Ликуд. Године 1977. постаје израелски премијер и добитник Нобелове награде за мир.
Године 1979. израелска влада додјелила је Орден части члановима Иргуна као учесницима у борби за успостављање државе Израел.
Иргун и тероризам
уредиОставштина Иргуна и његов хисторијски статус предметом је контроверзи и варира од „терористичке групе“ до „покрета отпора“[1], као и у случају сродне организације Лехи[2]. Критичари Игуна као аргументе за тероризам наводе низ удара на цивилне циљеве, укључујући бомбашки напад на хотел Краљ Давид[1][2] који са 91 жртвом представља најсмртоноснији инцидент такве врсте у хисторији Израела и Палестине. Наведена класификација „терористичке организације“ проблематична је за државу Израел чија се војска дјеломично темељи на Иргуну и чији су државни поглавари били његовим члановима. Међу Израелцима и ционистима превладава став да се ради о „покрету отпора“, „ослободилачкој групи“ или чак „борцима против британског тероризма“[1]. Сам M. Бегин бранио је улогу Иргуна тврдњама да им „нападање цивила није била намјера“[1].
Извори
уреди- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 (en) Барнетт, Брооке; Реyнолдс, Амy (2009.). Террорисм анд тхе Пресс: Ан Унеасy Релатионсхип. Медиатинг Америцан хисторy. 3. Неw Yорк: Петер Ланг. стр. 21.-22. ИСБН 9780820495170. ОЦЛЦ 237402533.
- ↑ 2,0 2,1 (en) Еагер, Паиге Wхалеy (2008.). Фром Фреедом Фигхтерс то Террористс: Wомен анд Политицал Виоленце. Алдерсхот, Енгланд; Бурлингтон, Вермонт: Асхгате. стр. 179.-180. ИСБН 9780754689751. ОЦЛЦ 231697967.