1688

**1688. по календарима**
Грегоријански	1688. (MDCLXXXVIII)
Аб урбе цондита	2441.
Исламски	1099–1100.
Ирански	1066–1067.
Хебрејски	5448–5449.
Бизантски	7196–7197.
Коптски	1404–1405.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1743–1744.
• Схака Самват	1610–1611.
• Кали Yуга	4789–4790.
	Кинески
• Континуално	4324–4325.
• 60 година	Yанг Земља Змај; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11688.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	16. вијек – 17. вијек – 18. вијек
Деценија:	1650-е 1660-е 1670-е – 1680-е – 1690-е 1700-е 1710-е
Године:	1685 1686 1687 – 1688 – 1689 1690 1691

Ово је чланак о години 1688.

Година 1688 (MDCLXXXVIII) била је пријеступна година која почиње у четвртак по грегоријанском календару одн. пријеступна година која почиње у недјељу по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

зима 1687/88 - Куга у Грчкој угрожава млетачку војску^[1].

14. 1. - Царске снаге Антонија Цараффе заузеле замак Мункач који је бранила Јелена Зринска. Њен син Фрањо II. Ракоци ће у ожујку бити узет под царево скрбништво. Цараффа ће постати краљевски комесар за Ердељ, где ће узимати већи данак него Турци и владати брутално (Ердељ тако ове године постаје једна од хабсбуршких, посебних, земаља).
јануар - Оболелог генерала Диневалда у Славонији замењује вараждински генерал гроф Енеа Силвио Цапрара.
23. 2. - Јаничари убили великог везира Абаза Сијавуш-пашу, постављен Нишанџи Исмаил-паша (смењен у мају).
вељача, крајем - Лука Ибришимовић пише бискупу Борковићу (сиц!): због војничке самовоље и оскудице хране, Славонцима остаје да умру од глади или се поново подвргну Турцима (Лудвиг Баденски потврђује у извјештају четири мјесеца касније)^[2].
8. 3. - Бечки Дворски ратни савет наређује да се "Срби из околине" пошаљу за појачање посаде у Петроварадину. Генерал Капрара доводи Србе из Горње Славоније^[3].
Велики пост (8. 3. - 24. 4.) - Јеген Осман-паша опљачкао "јадно српско краљевство", 100.000 талира и многе драгоцености^[4] - Турци опљачкали пећку ризницу скривену у кубету Грачанице^[5], Јеген-паша однео драгоцености на девет коња.
март - Wиллиам Дампиер открио Божићни оток.
30. 3. - Цар поставио Лонгина Рајића за унијатског владику у Срему^[6].

Април/Травањ – Јун/Липањ

3. 4. - Францесцо Моросини је нови млетачки дужд (до 1694).
4 - 8. 4. - Млечани напустили Атину због куге и превеликих издатака, прешли на острво Порос, превезли и становништво^[7].
април/мај - Млечани бомбардовали Солун, не би ли извукли новац од становника^[8].
4. 5. - Енглески краљ Јамес II наређује да његова Декларација индулгенције, којом се укидају казнени закони против католика и неконформиста, буде прочитана са свих англиканских предикаоница - гнев присталица Цркве Енглеске.
9. 5. (29. 4. по ј.к.) - Фриедрицх III. постаје кнез одн. војвода Бранденбург-Пруске (од 1701. први краљ Пруске, влада до 1713).
свибањ - Црногорски збор у Градцу на челу с владиком Висарионом се изјаснио за млетачку власт уместо султанове^[9]. Црногорци су раније током прољећа одбили турски напад, а такође и Кучи^[10].

19. 5. - Велики турски рат: Турци предали Столни Биоград након седмомесечне блокаде^[11].
25. 5. - Патријарх Арсеније моли руске цареве за помоћ ради ослобођења од турске власти. Такође, са влашким кнезом Шербаном Кантакузином и бившим цариградским патријархом Дионисијем моли исте цареве да их ослободе "Римљана" тј. католика (мисија архимандрита Исаије у Русији, који је међутим ухапшен)^[12].
30. 5. - Бекри Мустафа-паша је нови велики везир (до 1689).
31. 5. - Марин Драго именован за которског бискупа (до 1708).
8. 6. - Седморица бискупа, међу којима и кентерберијски надбискуп Wиллиам Санцрофт затворени због одбијања Декларације индулгенције.
10. 6. - Енглески краљ добио сина са својом католичком женом - страх од католичке династије у Енглеској.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

10. 7. (30. 6. по ј.к.) - "Бесмртна седморица" угледних Енглеза шаљу позив Wиллиаму, принцу од Оранжа да принуди краља да постави Wиллиамову супругу Марy за наследницу.
10. 7. - Земљотрес у Смирни 1688. - најмање 10.000 мртвих у потресу и пожару.
11. 7. - Сијамска револуција 1688.: Пхетрацха узима власт и протерује западњаке.
12. 7. - Царска војска освојила Илок (Капрара). Биће заузети и Брод на Сави, Брчко, Шабац^[13].
13. 7. - Морејски рат: Млечани започињу неуспешну Опсаду Негропонта (Халкиде) - траје до 21. октобра^[14].
25. 7. - Јаничарски гарнизон напустио Тител без борбе - несметана пловидба Дунавом до Београда^[15].
29. 7. - У Аустрији основана Дворска комисија за уређење имовинских односа (Нео-ацqуистица, Нео-ацqуистисцхе Хофкомиссион), на челу са кардиналом Колонићем^[16]
љето - Босански бискуп Никола Ограмић-Оловчић послао своје дециматоре да сакупљају десетину од Вировитице до Илока - спор са загребачким бискупом^[17].
август, почетком - Лудвиг Баденски са хрватским четама бана Ердедија освојио Костајницу, Јасеновац и Дубицу^[18].
август, првих дана - Ген. Веттерани освојио Карансебеш, Шиклош, Мехадију и др. - турске посаде прелазе у ист. Србију а прогоне их српски устаници, нпр. заузели Оршаву након што су побили бившу карансебешку посаду^[19].

6. 8. - Аустријска војска стигла у Земун где јој се придружују бројни Срби, у наредна два дана прешли на другу страну Саве^[19].
9/10. 8. - Јеген Осман-паша пред повлачење опљачкао и запалио београдску варош. Муслиманске породице беже у тврђаву или остатак Турске, многи успут страдају од устаника^[19].
август - Српски гарнизон предао Лугош царским снагама^[20]. Капетан Продан Штета са четом освојио Кладово^[21] (до јуна '89).
24. 8. - Папа одредио хабсбуршког фаворита Јосепха Цлеменса Баварског за келнског надбискупа и електора - један од разлога за долазећи рат са Француском.
5. 9. - Царске снаге заузеле Дервенту, након чега Турци напуштају Брчко^[18].
6. 9. - Опсада Београда: царске трупе на челу са баварским кнезом Маxимилианом II. Емануелом освајају Београд (остају само две године). Јевреји отерани у Николсбург у Моравској а њихове синагоге и школе уништене^[22].
6. 9. - Цар Леополд I. потписао проглас којим позива народе Турског царства да му се придруже, уз јамчење права и слобода^[21].

11. 9. - Млечани освојили Книн, истакао се Јован Синобад^[23], заробљен Мехмед-паша Атлагић. Ове године падају и Врлика и Кистање.
септембар - Павле Несторовић Дејак постављен за команданта Смедерева а Буњевац Дуја Марковић за команданта милиције у Сомбору^[21].
20. 9. - Ђорђе Бранковић добија царску повељу и грофовску титулу; аустријском двору предлаже оснивање "илирске државе"^[23].
25. 9. - Дан након што је Луј XIV издао манифест са својим захтевима, француска војска прелази Рајну и убрзо опседа Пхилиппсбург (Сéбастиен Ле Престре де Ваубан) - почетак Рата Велике алијансе (одн. Деветогодишњег рата).
септембар-октобар - Неуспешни Чипровачки устанак у северозападној Бугарској, од избеглица ће касније настати Банатски Бугари.

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

План опсаде Пхилиппсбурга, почетног сукоба Рата Велике алијансе

17. 10. - Француске снаге без отпора заузеле Маинз.
30. 10. - Француске снаге освојиле Пхилиппсбург након једномесечне опсаде, генерал Езéцхиел де Мéлац ће спроводити Лујеву наредбу "Спалите Палатинат!".
октобар и јесен - Српски устаници заузели ужичку тврђаву, као и раније Соко на Дрини и Мачву. Паша предао Зворник царском одељењу. Побунили се и Срби у Босни, поразили војску која је кренула на Моровић у Срему. Имре Текели приликом повлачења према Нишу убио 1.200 Срба^[24]. После заузећа Ужица, из околине и Поморавља пресељено 6.000 Срба у Славонију^[25].
8. 11. - Умро кнез Влашке Șербан Цантацузино, наслеђује га Цонстантин Брâнцовеану (до 1714).

Славна револуција: долазак Wиллиама III. Оранског у Енглеску

15. 11. (5. 11. по ј.к.) - Почиње Славна револуција: Wиллиам III. Орански се искрцао у Енглеској, проглашава да ће чувати слободу Енглеске и протестантске вере. Подршка Јамесу се брзо топи.
13. 11. - Опсада Бангкока окончана споразумним повлачењем Француза.
23. 11. - Око 1.500 старовераца се запалило у опседнутом Палеостровском манастиру на Оњешком језеру.
новембар/децембар - Зане Грбичић именован за црногорског гувернадура, дошао на Цетиње са одељењем млетачке војске^[23].
19. 12. - Цар Леополд I. издао заштитни патент становницима Херцеговине који су изразили спремност да приђу Аустрији^[26].
28. 12. - Wиллиам Орански стигао у Лондон.

Кроз годину

Хрватски бан Никола Ердеди безуспешно напада Бихаћ^[27].
Фрањо Ивановић постављен за жупана вировитичке и пожешке жупаније, добио команду над српским четама у Славонији^[3]. Велики жупан именован и у вуковарско-сријемској жупанији, али стварну власт имају Ратно вијеће и Дворска комора^[28].
Загребачки бискуп Микулић (?) населио Србе под вођством Остоје Милинковића у Градишће на р. Трепчи^[29].
Александар Игнације Микулић Брокуновечки именован загребачким бискупом (до 1694).
Митрополит дабробосански Атанасије Љубојевић се мора повући из Сарајева у Босанску Крајину, а одатле са народом у Банију, поставио викара у Комоговини.
Турци извршили покољ на Голији^[30].
Милешевски архимандрит Доситеј побегао с неколико монаха у Славонију и основао манастир Пакру^[31], био у Москви где се царевима жалио на пустошење^[4].
Леополд Колонић постављен и за калочког надбискупа.
Први спомен Которибе.
ц. Едwард Ллоyд отвара кафану Ллоyд'с Цоффее Хоусе - из овог састајалишта ће настати тржиште осигурања Лондонски Лојд (Ллоyд'с оф Лондон).
Први помен балалајке.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1688.

јануар - Јурај Јáношíк, друмски разбојник († 1713)
8. 2. - Емануел Сwеденборг, научник, филозоф, мистик († 1772)
4. 4. - Јосепх-Ницолас Делисле, астроном, картограф († 1768)
6. 7. - Ладислав Валентић, писац († иза 1713)
14. 8. - Фриедрицх Wилхелм I., краљ Пруске, електор Бранденбурга († 1740)
21. 8. - Алеxандер Попе, песник († 1744)
10. 6. - Јаков Фрањо Едвард од Велса, "Стари претендент" на енглески престо († 1766)
ц. - Надер-шах Афшар, персијски владар († 1747)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1688.

28. 1. - Фердинанд Вербиест, језуитски мисионар у Кини (* 1623)
23. 3. - Марцантонио Гиустиниан, млетачки дужд (* 1619)
9. 5. - Фриедрицх Wилхелм, изборни кнез Бранденбурга, војвода у Пруској (* 1620)
3. 6. - Маxимилиан Хеинрицх Баварски, надбискуп Келна (* 1621)
5. 6. - Цонстантине Пхаулкон, грчки авантуриста у Сијаму (* 1647)
11. 7. - Нараи, сијамски краљ (* 1633)
25. 8. - Хенрy Морган, пират (* ца. 1635)
31. 8. - Јохн Бунyан, књижевник (* 1628)
5. 9. - Отто Wилхелм Кöнигсмарцк, млетачки заповедник (* 1639)
9. 10. - Цлауде Перраулт, архитекта, анатом (* 1613)
23. 10. - Цхарлес ду Фресне, сиеур ду Цанге, филолог, историчар (* 1610)
8. 11. - Шербан Кантакузин, кнез Влашке (* 1640)
? - Крсто Ивановић, пјесник и писац из Будве (* 1628)

Референце

↑ Сеттон, 334
↑ Хисторија н. Ј., 1002
↑ ^3,0 ^3,1 Историја с. н. III-1, 498
↑ ^4,0 ^4,1 Историја с. н. III-1, 544
↑ Историја Пећке патријаршије. растко.рс
↑ Слијепчевић, др. Ђоко. Борба против унијаћења. светосавље.орг
↑ Сеттон, 341
↑ Сеттон, 352
↑ Хисторија н. Ј., 552
↑ Хисторија н. Ј., 815
↑ Гéза Дáвид; Пáл Фодор (2007). Рансом Славерy Алонг тхе Оттоман Бордерс: (Еарлy Фифтеентх - Еарлy Еигхтеентх Центуриес). БРИЛЛ. стр. 173–. ИСБН 90-04-15704-2.
↑ Историја с. н. III-1, 503-4
↑ Шишић, Хрватска повијест 2-V
↑ Сеттон, 354-8
↑ Историја с. н. III-1, 504
↑ Историја с. н. IV-1, 39
↑ Хисторија н. Ј., 1003-4
↑ ^18,0 ^18,1 Историја с. н. III-1, 499
↑ ^19,0 ^19,1 ^19,2 Историја с. н. III-1, 505
↑ Историја с. н. III-1, 500
↑ ^21,0 ^21,1 ^21,2 Историја с. н. III-1, 506
↑ Лос јудíос ен Сербиа, растко.рс
↑ ^23,0 ^23,1 ^23,2 Владимир Ћоровић, Даље борбе с Турцима, растко.рс
↑ Историја с. н. III-1, 507
↑ Историја с. н. III-1, 510
↑ Историја с. н. III-1, 501
↑ Хисторија н. Ј., 1001
↑ Хисторија н. Ј., 1003
↑ Историја с. н. III-1, 495
↑ Историја с. н. III-1, 509
↑ Историја с. н. III-1, 541

Литература

Фердо Шишић. Хрватска повијест. Други дио /Поглавље V.. (хр Wикизвор)
Кеннетх Меyер Сеттон. Венице, Аустриа, анд тхе Туркс ин тхе Севентеентх Центурy. Америцан Пхилосопхицал Социетy; 1991. ИСБН 978-0-87169-192-7.
Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5 (III-1)
Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1)

[1] Сеттон, 334

[2] Хисторија н. Ј., 1002

[isn498-3] 3,0 ^3,1 Историја с. н. III-1, 498

[isn544-4] 4,0 ^4,1 Историја с. н. III-1, 544

[5] Историја Пећке патријаршије. растко.рс

[6] Слијепчевић, др. Ђоко. Борба против унијаћења. светосавље.орг

[7] Сеттон, 341

[8] Сеттон, 352

[9] Хисторија н. Ј., 552

[10] Хисторија н. Ј., 815

[DávidFodor2007-11] Гéза Дáвид; Пáл Фодор (2007). Рансом Славерy Алонг тхе Оттоман Бордерс: (Еарлy Фифтеентх - Еарлy Еигхтеентх Центуриес). БРИЛЛ. стр. 173–. ИСБН 90-04-15704-2.

[12] Историја с. н. III-1, 503-4

[sishp2V-13] Шишић, Хрватска повијест 2-V

[14] Сеттон, 354-8

[15] Историја с. н. III-1, 504

[16] Историја с. н. IV-1, 39

[17] Хисторија н. Ј., 1003-4

[Istorija_s._n._III-1,_499-18] 18,0 ^18,1 Историја с. н. III-1, 499

[isn505-19] 19,0 ^19,1 ^19,2 Историја с. н. III-1, 505

[20] Историја с. н. III-1, 500

[isn506-21] 21,0 ^21,1 ^21,2 Историја с. н. III-1, 506

[22] Лос јудíос ен Сербиа, растко.рс

[vcdbst-23] 23,0 ^23,1 ^23,2 Владимир Ћоровић, Даље борбе с Турцима, растко.рс

[isn507-24] Историја с. н. III-1, 507

[25] Историја с. н. III-1, 510

[26] Историја с. н. III-1, 501

[27] Хисторија н. Ј., 1001

[28] Хисторија н. Ј., 1003

[29] Историја с. н. III-1, 495

[30] Историја с. н. III-1, 509

[31] Историја с. н. III-1, 541

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]