Uholaže

Manje uočljive od gore pomenutih a naučno veoma važne morfološke karakteristike uholaža obuhvataju: tarzuse građene iz tri segmenta, jedinstven sistem za savijanje zadnjih krila, prognatnu glavu, nerazvijenu legalicu, kao i odsustvo ocela. Uholaže poseduju usni aparat za grickanje. Anatomski, žlezde corpora alata su fuzionisane u jednu, centralno postavljenu žlezdu.

Razviće uholaža je hemimetabolno, bez stupnja lutke, a sa 4-6 instar stadijuma larvenog stupnja. Ženke čuvaju jaja i mlade (larve do drugog instar stadijuma), često čisteći larve od potencijalnih patogenih gljiva. Drugi instar napušta majku i otpočinje samostalan način života. Uopšteno govoreći, uholaže su gregarni insekti, pa se često organizuju u porodice i nakon ovog odlaska larvi. Odrasle jedinke mogu imati redukovana ili razvijena krila; a krilate vrste mogu voditi i život bez letenja. Adulti su diplodne jedinke, muški pol je heterogametan.

Staništa koja ova grupa insekata preferira su stelja, kora drveća, pukotine stena i riparijska staništa. Pojedine vrste nastanjuju pećine na Havajima i u Južnoj Africi. Većina vrsta je aktivna noću i ima omnivoran način ishrane. Mali broj vrsta se hrani isključivo hranom biljnog (herbivori) ili životinjskog porekla (karnivori). Pripadnici familija Arixeniidae i Hemimeridae su ektoparaziti pojedinih slepih miševa, odnosno glodara.

Naučno ime red Dermaptera duguje kožastom izgledu prednjih krila, dok se narodno ime (uholaže) povezuje u srpskom, i mnogim drugim jezicima, sa verovanjem da adulti ulaze u uši ljudi i tamo se kreću (laze). Iako se smatra sujeverjem i narodnim verovanjem, ova situacija je mogla biti česta u vreme kada su se postelje pravile od slame, koja bi bila stanište za uholaže^[2].

Najstariji fosilni nalaz uholaža predstavljaju tegmine (prednja krila) iz kasnotrijaskih i ranojurskih sedimenata. Bazalni, sada izumrli, taksoni iz reda uholaža nisu posedovali karakteristike savremenih vrsta: tarzusi su imali pet segmenata, legalice su bile dobro razvijene, a prednja krila su imala izraženu nervaturu. Red uholaža u okviru pravokrilne grupe insekata verovatno je nasrodniji redu Grylloblatodea, zajedno sa kojim je srodan nadredu Dictyoptera^[1].

Izumrli predstavnici iz perioda Jure i Krede se većinom svrstavaju u podred Archidermaptera. U podred Eodermaptera svrstavaju se preostali predstavnici iz mezozoika, a u Neodermaptera savremene grupe uholaža. Poslednja dva podreda često se obuhvataju nazivom Pandermaptera. Alternativna shema prepoznaje četiri podreda: Archidermaptera, Arixeniina, Forficulina i Hemimerina^[3].

podred Archidermaptera

familija Dermapteridae

familija Protodiplatyidae

familija Turanoviidae

podred Eodermaptera

familija Semenoviolidae

familija Turanodermatidae

podred Neodermaptera (Arixeniina+Forficulina+Hemimerina)

infrared Protodermaptera

natfamilija Pygidicranoidea

natfamilija Karschielloidea

infrared Epidermaptera

familija Apachyidae

familija Arixeniidae

familija Carcinophoridae

familija Chelisochidae

familija Diplatyidae

familija Forficulidae

familija Hemimeridae

familija Labiduridae

familija Labiidae

familija Spongiphoridae