Henry I od Engleske

Rođen je 1068. ili 1069. godine. Njegova majka Matilda Flandrijska potiče od saksonskog kralja Alfreda Velikog. Pošto je bio najmlađi sin, očekivalo se da bude biskup, pa je dobio jako dobro obrazovanje. Bio je verovatno prvi Norman, koji je tečno govorio i engleski. Njegov otac Vilijam Osvajač je pred smrt 1087. odredio da se njegovi posedi podele trojici sinova (sin Ričard je umro pre toga):

• Robert III Normandijski dobija vojvodstvo Normandiju,
• Vilijam II Riđi dobija kraljevstvo Englesku i
• Henri I dobija 5.000 funti u srebru.

Nezadovoljni Henri I je svađao jednoga brata protiv drugoga. Kada su braća za to saznala, zajedno su potpisali sporazum, po kome ako jedan od dvojice braće umre drugi dobija njegove posede, odnosno ujedinjuje Englesku i Normandiju.

Kada je Vilijam II Riđi ubijen strelom u lovu 2. avgusta 1100, Robert III Normandijski se vraćao iz Prvog krstaškog rata. Robert je inače imao loš ugled među normanskim plemstvom. Iskoristivši njegovu odsutnost i loš ugled Henrik I je prihvaćen od vodećih plemića kao kralj Engleske. Krunisan je 5. avgusta u Vestminsteru. Svoju poziciju među plemstvom osigurava "Poveljom slobode", koja je bila jedan prethodnik Velike povelje slobode, koju je mnogo kasnije izdao Jovan bez Zemlje.

 

Oženio se Editom Škotskom ćerkom škotskog kralja Malkolma III. Edita je bila praunuka Edmunda II, pa je tim venčanjem ujedinjena normanska i stara engleska linija kraljeva. Međutim, to je veoma razočaralo normanske plemiće. S druge strane tim potezom Henrik I postaje mnogo prihvatljiviji anglosaksonskom stanovništvu.

Robert III Normandijski je pokušao 1101. da invazijom Engleske postane kralj Engleske. Po sporazumu iz Altona, Robert prihvata Henrika kao kralja Engleske i vraća se u Normandiju, a za uzvrat dobija 2.000 maraka godišnje. Henrik se 1105. odlučio da ukloni neprekidnu opasnost, koja mu preti od Roberta, a i da smanji finansijski odliv. Poveo je vojsku u invaziju Normandije.

Glavni članak: Bitka kod Tinšenbrea

Odlučna bitka između dva brata odigrala se 28. septembra 1106. u malom naselju Tinšenbreu. Nijedna strana nije bila spremna za bitku. Obe vojske su se srele dok su kretale jedna prema drugoj, ne znajući pozicije protivničke strane. Bitka se odvijala na prostoru od nekoliko kilometara. Predveče se Robert pokušao povući, ali zarobljen je od strane Henrikovih vojnika.

Nakon pobede Henrik je zatvorio brata Roberta. Jednom je Robert pokušao da pobegne iz zamka u Kardifu, ali ponovo je uhvaćen. Da bi sprečio Roberta da beži Henrik je naredio da mu spale oči. Henrik je preuzeo vojvodstvo Normandiju kao deo kraljevsta Engleske.

Henrik je imao poteškoća u Normandiji, pa ih pokušava umanjiti venčanjem svoga najstarijeg sina za ćerku dotadašnjeg neprijatelja grofa Anžua Fulka V. Henrikova ćerka Matilda i Fulkov sin Žofrua Plantagenet se venčavaju, što je mnogo kasnije dovelo do ujedinjenja dva kraljevstva pod Plantagenetima.

Henrikova potreba da finansira učvršćenje svoje vlasti dovodi do povećanja aktivnosti na centralizaciji vlasti. Kao kralj Henrik je sproveo niz socijalnih i pravosudnih reformi, uključujući:

• izdavanje Povelje slobode i
• obnova zakona iz doba Edvarda Ispovednika

Bio je poznat i po brutalnosti. Jednom je bacio jednog izdajicu sa kule u Ruanu. U jednom drugom slučaju radilo se o razmeni dece kao talaca. Henrikov zet Eustasije je bio jedna od strana u toj razmeni. Kad je Eustasije oslepio dete druge strane, Henrik je dozvolio drugoj strani da oslepi i muči dve Eustasijeve devojčice, koje su bile Henrikove unuke. Henrikova ćerka se razbesnila i pokušala je da ubije Henrika. Henrik ju je zatvorio, a ona je pobegla skokom sa velike visine. Mnogo godina kasnije su se pomirili.

Posetio je 1135. Normandiju, da bi video unuke, decu od ćerke Matilde i Žofrua Plantageneta. Henrik je nagovorio svoje normansko plemstvo da prihvate Matildu kao kraljicu nakon njegove smrti. Plemstvo je dalo zakletvu da će tako biti. Međutim kada je Henrik umro od trovanja hranom plemstvo dozvoljava da Stefan d Blua postane kralj. Između carice Matilde i Stefana Blua se vodio dugi građanski rat, poznat kao razdoblje anarhije. Spor je rešen tek 1153, Stefanovim imenovanjem Matildinog sina kao naslednika.

 

Henry I od Engleske na Wikimedijinoj ostavi