Bitka kod Valmyja

Posle zauzeća Verdena, pruska vojska nalazila se samo sto milja od Pariza. Cela Evropa nije sumnjala u pobedu Braunšvajga. Pad Pariza nije se očekivao kasnije od 10. septembra. O francuskoj vojscu govorilo se sa prezrenjem. Samo je jedna armija, pod komandom generala Kelermana, pružala ozbiljniji otpor braneći put ka Parizu. Dimurje je došao u pomoć sa svojim snagama. On je zauzeo nekoliko prolaza u Aragonskoj šumi koja se nalazi na putu ka Parizu.

Tu se i utvrdio, u malom mestu Valmiju. 20. septembra pruska vojska je pokušala da ovlada ovim brežuljcima, ali je uspešno odbijena. Francuski vojnici, većinom dobrovoljci, branili su se odlučno. Eksplozija sanduka sa granatama uznemirila je vojnike, ali je Kelerman uspeo da spreči paniku. Mahnuvši svojom kapom, on prvi pojuri u napad. Taj poklič oduševio je francuske vojnike pa su i oni pojurili u napad sa svojim generalom. Pruska vojska se morala zaustaviti. Dan se završio artiljerijskom borbom nakon koje su se Prusi povukli.

Gete, veliki nemački pesnik shvatio je značaj bitke kod Valmija: „Na tome mestu, toga dana, otpočelo je novo doba u svetskoj istoriji. To je prva pobeda naroda nad kraljevima“.

Pobeda kod Valmija spasila je Pariz od najezde intervencionista, spašenje buržoaske revolucije – to su bili neposredni narodne revolucije od 10. avgusta 1792. godine.

• Francuska revolucija
• Francuski revolucionarni ratovi: Kampanja 1792.

• Tarle, J. V. (2008). Istorija novog veka. Beograd: Naučno delo. ISBN 978-86-6021-007-6. 

 

Bitka kod Valmyja na Wikimedijinoj ostavi