Šintoizam

Nakon Drugog svetskog rata, desio se preobražaj šintoa iz ideologije pod državnim sponzorstvom koja je pothranjivala nacionalizam kroz obožavanje cara u religiju potpuno lišenu podrške vladajućih struktura. Direktivom o šintou, koju je izdala okupaciona vlada u decembru 1945. godine, državno sponzorisanje šintoa je zvanično prekinuto. Zabranjene su školske posete svetilištima, uklonjeni oltari sa portretom cara, uklonjen je Carski ukaz o obrazovanju iz hramova gde je čuvan, dok je šintoistička doktrina koja je propovedala nacionalističku ideologiju uklonjena iz školskih udžbenika. Car se i formalno odrekao sopstvene divinacije u javnom obraćanju naciji 1946. godine, a šintoistička vera u potpunosti je odvojena od državnih institucija. Tako šinto postaje zasebna duhovna egzistencija sa eksplicitno izraženim verskim karakterom.^[1]

Šintoizam se sastoji od obožavanja kamija, koji se mogu tumačiti kao bogovi, duhovi ili jednostavno duhovna prisutnost. Neki kamiji su lokalne prirode i mogu se gledati kao duh određenog mjesta, ali ostali predstavljaju nešto veće prirodne fenomene ili procese. Planina Fudži sveta je te svaka planina ima svog boga. Zanimljivo je što bogovima vlada božica. To je Amaterasu, božica Sunca i svjetla. Mnogo njezine braće vlada raznim pojavama. Još i danas Japanci odlaze u hramove iako je utjecaj religije popustio. Šintoizam je potekao iz stare japanske mitologije.