Predrag Danilović

Predrag Saša Danilović (rođen 26. februara 1970. u Sarajevu) je bivši srpski košarkaš. Danilović je sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio 4 evropska prvenstva i srebrnu medalju na Olimpijskim igrama. Proglašen je za evropskog igrača godine 1995. i najboljeg igrača italijanskog prvenstva 1998. Oženjen je supruga Svetlana Danilović, sportska novinarka na RTS-u. Kćerke Olga, teniserka, Sonja i sin Vuk.

Predrag Danilović je sa Vladetom Divcem, Žarkom Paspaljem, Sašom Đorđevićem, Zoranom Savićem, Dejanom Bodirogom i Željkom Rebračom osnovao humanitarnu organizaciju Grupa 7.

Danilović je košarkom počeo da se bavi u KK Bosna. Nezadovoljan statusom, prelazi u KK Partizan, koji je u to vreme trenirao Duško Vujošević. Međutim, pošto nije dobio ispisnicu od svog bivšeg kluba, godinu dana nije mogao da igra za Partizan. U leto 1987. je upisao srednju školu u američkom gradiću Kokvil u državi Tenessi. Ovde je proveo sedam meseci, a onda se vratio u Jugoslaviju. Za Partizan je debitovao 1989. i sa njim osvojio Kup Jugoslavije pobedom nad splitskom Jugoplastikom i Kup Radivoja Koraća pobedom u finalu protiv italijanskog Vivom Vizmarom iz Kantua. Posle samo jedne sezone u prvom timu, ondašnji selektor Dušan Ivković ga je pozvao reprezentaciju za Evropsko prvenstvo 1989. u Zagrebu, na kom je Jugoslavija lako došla do zlatne medalje. Zbog povrede je propustio Svetsko prvenstvo 1990. u Argentini, ali je na Evropskom prvenstvu 1991. u Rimu osvojio svoje drugo zlato. Sledeće sezone, tim Partizana, čiji je prosek godina bio 21,7 godina, predvođen Sašom Đorđevićem i Predragom Danilovićem i doskorašnjim kapitenom Željkom Obradovićem na mestu trenera, je osvojio Kup evropskih šampiona pobedom na Huventudom 71:70, iako je Partizan zbog rata u bivšoj Jugoslaviji, samo četvrtfinalnu utakmicu protiv Knora odigrao pred svojim navijačima. Iste godine je osvojena dupla kruna u domaćem prvenstvu.^[1] Golden Stejt Voriorsi su ga izabrali kao 43. pika na draftu 1992. godine.^[2]

Danilović je u sezoni 1992/1993 prešao u za 1,7 miliona dolara na dve godine prešao Knor, a posle je produžio ugovor na još jednu sezonu za 1 miliona dolara. Za ove tri godine je osvojio tri prvenstva Italije. Sa reprezetnacijom je osvojio Evropsko prvenstvo 1995. u Atini pobedom nad Litvanijom 96:90, nakon tri godine odsustvovanja sa međunarodne scene zbog sankcija. FIBA ga je 1995. proglasila za najboljeg košarkaša Evrope te godine.

Na kraju sezone 1994/1995 Danilović je prešao u Miami Heat, koji su u trejdu sa Golden Stateom dobili prava na Danilovića. U prvoj sezoni je odigrao 19 utakmica, a u drugoj 43 za Majami i 13 za Dalas Mavericse. U dresu Majamija je postigao svoj lični rekord u NBA od 30 poena 9. decembra 1995, a na utakmici protiv Njujork Niksa u Medison Skver Gardenu 3. decembra 1996. je šutirao za tri poena sedam od sedam (rekord NBA je osam od osam). Za dve sezone u profesionalnoj ligi je postizao 12,8 poena po utakmici.^[3] Između dve sezone u NBA je sa reprezentacijom osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti, a 1997. je osvojio zlato na Evropsko prvenstvo 1997. u Barseloni.

Za sledeću sezonu se vratio u Kinder sa kojim je 1998. osvojio prvenstvo Italije i Evroligu. Zbog hirurškog zahvata na zglobu je propustio Svetsko prvenstvo 1998. u Atini. Avgusta iste godine je imenovan za jugoslovenskog ambasadora dobre volje.

Sledeće sezone Danilović i Kinder su stigli do finala Evrolige, gde su izgubili od litvanskog Žalgirisa. Te sezone je osvojen Kup Italije, a sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1999. u Francuskoj.

Danilović je 2000. godine je bio kapiten reprezentacije Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Sidneju sa kojom je stigao do 6. mesta. Na kraju ove sezone, Danilović je prestao aktivno da se bavi košarkom.

Oktobra 2000. je zajedno sa Draženom Dalipagićem i Žarkom Paspaljem imenovan za potpredsednika KK Partizan, dok je Vlade Divac imenovan za predsednika. Međutim, pošto je Divac još uvek aktivno igrao, Danilović ga je zamenjivao na mestu predsednika.

Tokom privatizacije Knjaza Miloša, Danilović je ponudio malim akcionarima 3.500 dinara ako prodaju svoje akcije Vladetu Divcu i firmi Danone, ali je na kraju FPP Balkan Limitid postao većinski vlasnik Knjaza Miloša.^[4] Iste godine, Divac i Danilović su podneli ostavke na svoja mesta u Partizanu zbog protivljenja učešća Partizana u Jadranskoj ligi, problema oko prelaska Luke Bogdanovića iz Crvene zvezde i nedošenja Zakona o sportu. U klub se vratio početkom 2007.

Zbog fizičkog napada na sudiju 30. maja 2007. nakon polufinalne utakmice plej-ofa prvenstva Srbije protiv Hemofarma u Vršcu, Danilović je od strane Košarkaškog saveza Srbije kažnjen sa dve godine uslovno zabrane obavljanja funkcija u klubu.^[5]

Predrag Danilović je oženjen Svetlanom, novinarkom RTSa, sa kojom ima troje dece Olgu,Sonju i Vuka. Dobitnik je poznate nagrade Premio Internazionale Fair Play - Menarini.

1. ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2007-11-10. Pristupljeno 2007-08-30. 
2. ↑ http://thedraftreview.com/history/drafted1992/Danilovic-Predrag.htm
3. ↑ http://www.databasebasketball.com/players/playerpage.htm?ilkid=DANILPR01
4. ↑ http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2005/05/09/srpski/D05050805.shtml Arhivirano 2007-09-27 na Wayback Machine-u Glas javnosti 9. 5. 2005.
5. ↑ Danilović dve godine van košarke^{[mrtav link]}

• Razgovor s Predragom Danilovićem, serijal (Ne)uspjeh prvaka s Mirzom Džombom, 19. 2. 2024. (YouTube)