Corpus inscriptionum Latinarum

Corpus inscriptionum Latinarum (sh. Zbornik latinskih natpisa), skraćeno CIL, naziv je obimne zbirke drevnih natpisa na latinskom jeziku, koja predstavlja merodavan izvor za dokumentovanje sačuvanih epigrafskih spomenika iz antike. Javni i privatni naslovi doprinose osvetljavanju svih aspekata rimske istorije i života u antičkom Rimu. Corpus se sve vreme ažurira novim podacima te se objavljuju nova izdanja i dodaci.

CIL se odnosi i na organizaciju u okviru Berlinsko-brandenburške akademije nauka koja je odgovorna za sakupljanje podataka o latinskim natpisima i objavljivanje tih natpisa. Tu je organizaciju 1853. osnovao Theodor Mommsen.

CIL obuhvata sve latinske natpise pronađene bilo gde na teritoriji Rimskog carstva te ih sortira po geografskim i sistemskim kriterijima. U ranijim tomovima prikupljene su i objavljene merodavne verzije svih natpisa poznatih u njihovo doba, od kojih su mnogi prethodno bili objavljeni u dugom nizu različitih publikacija. Opis uključuje sliku izvornog natpisa, ako je dostupna, zatim crtež koji prikazuje slova u njihovoj originalnoj veličini i položaju, kao i tumačenje u kojem se rekonstruišu skraćenice i reči koje nedostaju, te opis pitanja i problema vezanih na određeni natpis. CIL se štampa na latinskom.

Godine 1847. u Berlinu je osnovan jedan odbor s ciljem da se objavi sređena zbirka latinskih natpisa, koje su tokom prethodnih vekova na komad objavljivale stotine filologa i drugih naučnika. Vodeću ulogu u tom odboru igrao je Theodor Mommsen,^[1] koji je uredio nekoliko tomova koji su obrađivali natpise iz Italije. Veliki deo posla sastojao se u ličnom obilasku lokacija i spomenika, kako bi se izradila što vernija kopija originalnog natpisa. U slučajevima gde se ranije citirani natpis više nije mogao pronaći autori su pokušali da tačan tekst utvrde poređenjem verzija tog natpisa koje su objavljenje u delima ranijih autora koji su original videli. Prvi tom pojavio se 1853.

CIL se danas sastoji od 17 tomova, štampanih u oko 70 delova, u kojima je zabeleženo ukupno oko 180.000 natpisa. U 13 dodatnih tomova objavljene su tablice i posebni indeksi.^[1] Prvi tom, u dve sekcije, obrađuje najstarije natpise, sve do kraja Rimske republike; tomovi od II do XIV podeljeni su geografski, prema oblastima u kojima su pronađeni natpisi koje obrađuju. Ostali tomovi pokrivaju druge teme. Na primer, tom XVII u celosti je posvećen miljokazima. Planiran je XVIII tom, u kojem će biti prikupljeni stihovani latinski natpisi (Carmina latina epigraphica). Dvotomni "indeks brojeva", koji povezuje brojeve natpisa s brojevima odgovarajućeg toma, objavljen je 2003.^[2]

Berlinsko-brandenburška akademija nauka nastavlja s ažuriranjem i objavljivanjem Corpusa.

• Tom I (u 2 dela, drugi deo u 4 izdanja): natpisi od najstarijeg doba do Cezarove smrti (objavljen 1893‒1986)
• Tom II (u 2 dela) — natpisi iz Hispanije (1. deo objavljen 1869, 2. deo — četiri izdanja 1995)
• Tom III (u 2 dela) — natpisi iz rimskog Egipta, Azije, Ilirika (1873) + dopuna (2 dela, 5 izdanja)
• Tom IV — grafiti iz Pompeja, Herkulaneja i Stabija (1871) + dopuna u 3 dela
• Tom V — natpisi iz Cisalpijske Galije (1. deo 1872, 2. deo 1877)
• Tom VI — natpisi iz grada Rima (8 delova, 1876—2000)
• Tom VII — natpisi iz Britanije (1873)
• Tom VIII — natpisi iz Afrika (2 dela, 1881) + 5 izdanja s dopunama
• Tom IX — natpisi iz Italije (Kalabrija, Apulija, Samnij, Sabinjani, Piceni), 1883
• Tom X — natpisi iz Italije (Brutij, Lukanija, Kampanija, Sicilija, Sardinija), 1883
• Tom XI — natpisi iz Italije (Emilia-Romagna, Etrurija, Umbrija) — 2 dela (1888–1926)
• Tom XII — natpisi iz Narbonske Galije (1888)
• Tom XIII — natpisi iz Galije i Germanije (5 delova, 1899–1943)
• Tom XIV — natpisi iz drevbog Lacija (1887, dopuna 1930)
• Tom XV ― natpisi iz grada Rima (natpisi na predmetima) ― 2 dela (1891–1899)
• Tom XVI — vojne diplome (1936, dopuna 1955)
• Tom XVII — miljokazi (3 dela, 1986)

• Epigrafija
• Corpus inscriptionum Graecarum
• Inscriptiones Graecae
• Inscriptiones Latinae selectae
• Corpus inscriptionum Etruscarum
• Corpus inscriptionum et monumentorum religionis mithriacae

Corpus inscriptionum Latinarum na Wikimedijinoj ostavi

• „Corpus Inscriptionum Latinarum”. Berlinsko-brandenburška akademija nauka. Arhivirano iz originala na datum 2010-04-08. Pristupljeno 13. novembar 2009. 
• „CIL volumes”. Berlinsko-brandenburška akademija nauka. Arhivirano iz originala na datum 2010-06-18. Pristupljeno 19. decembar 2009. 
• „English translations of selected inscriptions from CIL”. attalus.org. Pristupljeno 8. okrobar 2012.