Лигнит
| Лигнит Лигнум | |
|---|---|
 | |
Лигнит (од латински: лигнум = зелен[1]) је врста смеђег угљена, геолошки најмлађи[2] посредник између тресета и камених угљена.[1] Боје лигнита варирају од жуте до тамно смеђе, а ријетко је црн.[3] Има видљиве остатке биљне масе из које је настао, а понекад и јасну дрвенасту структуру.[2] Лигнит је формиран од тресета на малим дубинама, при температурама нижим од 100 °Ц.[3] Осушени лигнит садржи око 60 до 70 % угљика и има калоријску вриједност близу 17 МЈ / кг.[3]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Процијењено је да готово половица укупних свјетских резерви угљен]]а састављена од лигнита и осталих врсти смеђег угљена, ипак се лигнит не експлоатира у већој мјери, јер има нижу калоријску вриједност од осталих врсти угљена (нпр. камени угљени) који су једноставнији за кориштење, складиштење и пуно стабилнији.[3] Ипак се у државама сиромашним другим изворима енергије гдје су друга горива ријетка пуно користи.[3]
Већина лигнита је геолошки млада, у правилу формирана за мезозоика и кенозоика (око 251 милијуна година до данас). Бројни слојеви лигнита леже непосредно близу површине у великим слојевима, понекад дебљим од 30 м, па су лаки за експлоатацију, а трошкови производње мали. I поред тога је његово кориштење сложено, због високог процента воде, која код појединих сорти досиже и 75 %, јер се након искапања и сушења, распада и мрви до праха, што му смањује вриједност као горива.[3] Лигнит је уз то склон распадању током изгарања, па на тај начин и енергетски губици могу бити релативно високи.[3]
Све у свему лигнит захтијева посебну бригу код складиштење, није економичан за транспорт на велике удаљености и некотролирано изгара.[3] Због свега тога се лигнит као гориво првенствено користи у непосредној близини рудника, у локалним комуналним подузећима, индустрији и домаћинствима.[3] Како данас има све мање расположивих енергената, бројне земље од Аустралије, Новог Зеланда, Канаде, Сједињених Америчких Држава и бројне друге, истражују могућности за повећање ефикасности кориштење лигнита.[3]
Производња по земљама
[уреди | уреди извор]| Држава | 1970 | 1980 | 1990 | 2000 | 2001 | 2010 | 2013 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Њемачка |
369.3 | 388.0 | 356.5 | 167.7 | 175.4 | 169 | 183 |
 Индонезија |
- | - | - | - | - | 163 | - |
 Совјетски Савез |
127.0 | 141.0 | 137.3 | - | - | - | - |
 Русија |
- | - | - | 86.4 | 83.2 | 76 | 73 |
 Турска |
4.4 | 15.0 | 43.8 | 63.0 | 57.2 | 69 | 63 |
 Аустралија |
24.2 | 32.9 | 46.0 | 65.0 | 67.8 | 67 | 63 |
 САД |
5.4 | 42.3 | 82.6 | 83.5 | 80.5 | 65 | 70 |
 Грчка |
8.1 | 23.2 | 51.7 | 63.3 | 67.0 | 56 | 54 |
 Пољска |
32.8 | 36.9 | 67.6 | 61.3 | 59.5 | 56 | 66 |
 Чехословачка |
67.0 | 87.0 | 71.0 | - | - | - | - |
| Чешка |
- | - | - | 50.1 | 50.7 | 44 | 40 |
 Југославија |
26.0 | 43.0 | 60.0 | - | - | - | - |
 Србија и Црна Гора |
- | - | - | 35.5 | 35.5 | - | - |
 Србија |
- | - | - | - | - | 37 | 40 |
 Кина |
13.0 | 22.0 | 38.0 | 40.0 | 47.0 | - | - |
 Румуњска |
14.1 | 27.1 | 33.5 | 17.9 | 29.8 | - | - |
 Сјеверна Кореја |
5.7 | 10.0 | 10.0 | 26.0 | 26.5 | - | - |
 Индија |
- | - | - | 22.11 | - | - | 45 |
| Укупно | 804 | 1,028 | 1,214 | 877 | 895 | 1,042 | 6972 |
| Извор: Wорлдцоал.орг – Цоал Статистицс[4] • 1извор за Индију Y2000[5] | |||||||
Повезано
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 „Лигните” (енглески). Мерриам Wебстер. Приступљено 12. 10. 2015.
- ↑ 2,0 2,1 „лигните” (хрватски). Лексикографски завод Мирослав Крлежа. Приступљено 12. 10. 2015.
- ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 „Лигните” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 12. 10. 2014.
- ↑ „Цоал Статистицс” (енглески). Wорлдцоал. Архивирано из оригинала на датум 2015-09-26. Приступљено 13. 10. 2014.
- ↑ „Продуцтион оф цоал анд лигните” (енглески). Инфоцхангеиндиа. Архивирано из оригинала на датум 2015-12-08. Приступљено 13. 10. 2014.
