[go: up one dir, main page]
More Web Proxy on the site http://driver.im/Пређи на садржај

Лигнит

Извор: Wikipedija
Лигнит
Лигнум
Слојеви лигнита на површинском ископу
Слојеви лигнита на површинском ископу
Слојеви лигнита на површинском ископу

Лигнит (од латински: лигнум = зелен[1]) је врста смеђег угљена, геолошки најмлађи[2] посредник између тресета и камених угљена.[1] Боје лигнита варирају од жуте до тамно смеђе, а ријетко је црн.[3] Има видљиве остатке биљне масе из које је настао, а понекад и јасну дрвенасту структуру.[2] Лигнит је формиран од тресета на малим дубинама, при температурама нижим од 100 °Ц.[3] Осушени лигнит садржи око 60 до 70 % угљика и има калоријску вриједност близу 17 МЈ / кг.[3]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Процијењено је да готово половица укупних свјетских резерви угљен]]а састављена од лигнита и осталих врсти смеђег угљена, ипак се лигнит не експлоатира у већој мјери, јер има нижу калоријску вриједност од осталих врсти угљена (нпр. камени угљени) који су једноставнији за кориштење, складиштење и пуно стабилнији.[3] Ипак се у државама сиромашним другим изворима енергије гдје су друга горива ријетка пуно користи.[3]

Већина лигнита је геолошки млада, у правилу формирана за мезозоика и кенозоика (око 251 милијуна година до данас). Бројни слојеви лигнита леже непосредно близу површине у великим слојевима, понекад дебљим од 30 м, па су лаки за експлоатацију, а трошкови производње мали. I поред тога је његово кориштење сложено, због високог процента воде, која код појединих сорти досиже и 75 %, јер се након искапања и сушења, распада и мрви до праха, што му смањује вриједност као горива.[3] Лигнит је уз то склон распадању током изгарања, па на тај начин и енергетски губици могу бити релативно високи.[3]

Све у свему лигнит захтијева посебну бригу код складиштење, није економичан за транспорт на велике удаљености и некотролирано изгара.[3] Због свега тога се лигнит као гориво првенствено користи у непосредној близини рудника, у локалним комуналним подузећима, индустрији и домаћинствима.[3] Како данас има све мање расположивих енергената, бројне земље од Аустралије, Новог Зеланда, Канаде, Сједињених Америчких Држава и бројне друге, истражују могућности за повећање ефикасности кориштење лигнита.[3]

Производња по земљама

[уреди | уреди извор]
Ископани лигнит у милионима метричка тона
Држава 1970 1980 1990 2000 2001 2010 2013
 Њемачка 369.3 388.0 356.5 167.7 175.4 169 183
 Индонезија - - - - - 163 -
 Совјетски Савез 127.0 141.0 137.3 - - - -
 Русија - - - 86.4 83.2 76 73
 Турска 4.4 15.0 43.8 63.0 57.2 69 63
 Аустралија 24.2 32.9 46.0 65.0 67.8 67 63
 САД 5.4 42.3 82.6 83.5 80.5 65 70
 Грчка 8.1 23.2 51.7 63.3 67.0 56 54
 Пољска 32.8 36.9 67.6 61.3 59.5 56 66
 Чехословачка 67.0 87.0 71.0 - - - -
 Чешка - - - 50.1 50.7 44 40
 Југославија 26.0 43.0 60.0 - - - -
 Србија и Црна Гора - - - 35.5 35.5 - -
 Србија - - - - - 37 40
 Кина 13.0 22.0 38.0 40.0 47.0 - -
 Румуњска 14.1 27.1 33.5 17.9 29.8 - -
 Сјеверна Кореја 5.7 10.0 10.0 26.0 26.5 - -
 Индија - - - 22.11 - - 45
Укупно 804 1,028 1,214 877 895 1,042 6972
Извор: Wорлдцоал.орг – Цоал Статистицс[4]  1извор за Индију Y2000[5]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. 1,0 1,1 Лигните (енглески). Мерриам Wебстер. Приступљено 12. 10. 2015. 
  2. 2,0 2,1 лигните (хрватски). Лексикографски завод Мирослав Крлежа. Приступљено 12. 10. 2015. 
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 Лигните (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 12. 10. 2014. 
  4. Цоал Статистицс (енглески). Wорлдцоал. Архивирано из оригинала на датум 2015-09-26. Приступљено 13. 10. 2014. 
  5. Продуцтион оф цоал анд лигните (енглески). Инфоцхангеиндиа. Архивирано из оригинала на датум 2015-12-08. Приступљено 13. 10. 2014. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]