Добрињ је смјештен у унутрашњости Крка, око 200 м високомбрду, изнад долине на сјеверозападном дијелу отока. Насеље је изграђено на рубу брда. С цестом је повезано с околним насељима и обалом, у којој се у заливуСолине налазе остаци некадашњих солана.
Добрињ се под данашњим именом први пут спомиње године 1100. као најстарије насеље на Крку. У Добрињу се тада налазила једна од четири највеће тврђаве на отоку. У њој је било тадашње средиште глагољаштва.
Парохијална црква у ДобрињуНа средишњем тргу се налази парохијална црква св. Стјепана, која се први пут спомиње 1100. Црква је кроз вјекове неколико пута преуређивана, па њена архитектура има особитости готике као и барока.
На мјесном гробљу се налази Црква св. Тројице, саграђена у 16. вијеку, те са звоником саграђеним 1725.
Источно од Добриња се налази заселакСвети Вид Добрињски с романичком црквицом св. Вида и призматичним звоником, дарованим од »славнога Драгослава« године 1100.
